Вукова преписка. Књ. 7

вук Поповић 415

Потражите моје оно писмо од 16 Августа, да — ако га

буде ваш Господин син примио и у одговору јавите ми што-

тоћ зањ да знам је ли из:“бљоно. Добро нам је ова година

родила п у Ерцеговини в у Шрној гори које што посијао

добро му је родиле, али пије ни трећи дпо узрађено, ма ће им се од велике милостиње дио учинити!

[Ориг. у арх. С. К. Академије бр. 4628]

132. Милп Имењаче Пријатељу!

И чуђах се ва оно моје писмо што сте га из Биограда примили да би се гдје изгубило. Велика вам хвала што ми у брао за њега јависте, да не мислим, још да стеми за посао Српски пет-шест ријечи натукнули, онда би вам на њему и више захвалио, јер овамо на сваки начин о томе пишу и говоре, ма кад је смирено то је напбоље.

Ви сте већ разумјели из мог посљедњег писма од 12. Сет: како су се Турди и рногорци при свему јаду нагодили и смирили. Ако се Мирко био и поуздао онолико много у се, и у своје Црногорце, да ће освоити Иван-беговину, те му је на шупељак испало, опет бијући се с једнијем крничкијем Царством, без ничије помоћи, у наитјесним згодама, кад је гледио муку у људма, није узмицао ни Омеру рекао евалал' и свакако јуначки се и паметно владао и држао! па што Бог да у напријед, ваљда ће некад п наша крушка здренути! Да свак славл празник на својом улици!

По уговору мира Шрпогорци су се одмах разишли с 60ишта. А Дервиш-Паша с вопском својом није смио про Бјелопавлића вратити се у Никшиће — бојећи се од Црногораца, да му не ударе про вјере, докле гођ није књаз Никола на молбу Омерову послао вопводу Ива Ракова са 24 још перјаника, те су Турке попратили с Ријеке управ док су пријешли про Повије. — За овај пролазак хвале се сад Црногорци, да бу им Турци платили за сваког човека по талијер! — На истом уговору у Окадру говорећи о побуњеним крајевима, споменуше и за Луку Вукаловића и Омер рече: да му је опроштено све, и да може, као и сви други побуњеници и