Вукова преписка. Књ. 7

сл с> ДРЖАВНИ САВЕТ

критика или рецензија о моме преводу, у којој онај господип који ју је пасао п са два се крста (17) потппсао, између осталога каже: 1) да сам ја држећи се Лутера и Латинске цркве против наше православне цркве превео да је свети Јован у пустињи јео скакавце, а не овршје од некако траве плп ластар: а 2) да су Мехитарпсто превод мој наштампале својим трошком, које на то иде, да сам ја овај превод наштампао по натовору Римске пропаганде на штету наше православне цркве. Знајући ја ло својој савести да ово ни једно није истина, него само да ме опадају моји непријатељи, написао сам на то одговор пли правдање п обрану, и пре два месеца послао учреднику Београдских новина да га наштампа у Подунавци; алш не само што га цензура Београдска не хте допустити да се паштампа, него г. Василије Лазић, који је и цензор тамо, наштампа наново у 8 броју Подунавке (20 Февруарија ове године) још већу лаж п беду и погрду на мене. Да би високославни Совјет дознао да у поменутоме 04говору моме нема ништа против и каке државне цензуре, него само да је правдање од беде п напасти, усуђујем се овде приложити један штампан ексемплар од њега.

У 4 броју Просветних новина газано је да ће се примити и наштампати ако би ко написао п послао што и за обрану моју; алп од тога ништа више није истина до само да је то казано, јер знам да су људи и из Београда п са стране писали п слали чланке за обрану моју, па цензура није допустила да се штампају.

То је не само против свакога суда и против сваких штампареких закона, него је п против нашега земаљског устава. 66 тачка нашега устава каже да „нокакављ Србин вообце и безђ изами не може бити гонбне ни узнемириванљ, ни татно, ни давно, пре мего што буде позванљ п осуђенљ предљ судовима“. А мене гоне п узнемирују п тајно п јавно, и забрањују ми правдати се п бранити!

За мене ни мадо није мање кад се наштампа и у Хиљадама листова по народу разашље, да сам што написао или учинио за љубав Лутеру п Латинској цркви против наше православне цркве, и да сам непријатељ нашему закону и нашој народпости, нето кад би се за којега од вас наштампало # тако рававлало да је што украо или какве народне новце саврио и појео; па сваки нека помисли како би му било кад му се још не би дало одговарати и правдати од таке беде!