Вукова преписка. Књ. 7

МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ 109

пре блатоволило књигу ову прегледати, п ако би у њој такову коју реч нашло, мени их јавити, да бих их могао изоставити докле књига није везана, јер после не само што бих морао плаћати за прештампавање листова, него бих морао и вњиговесцу плаћати што бл једне листове вадио а друге уметао.

Увјерен ја будући да високославно Попечитељство Просвештевија не само не жели мени штету учинити, него још да ми жели помоћи, од штете ме сачувати и у оваквим пословима сваки ми труд олакшати, надам се да ће оно ову покорну молбу моју радо испунити.

У Бечу 12. Декемврија 1851.

Високославнога Попечитељства Просвештенија

покорни слуга Вук СтеФ. Караџић.

[Три преписа у арх. (. К. Академије бр. 4820]

16. Високославноме

попечитељству просвештенија.

Довнавши да је изишла уредба да се уношење књига из других земаља у Србију може забранити и због правописа, усуђујем се покорно молити Високославно попечитељство просвештенија, да би оно из ове уредбе изузело како мој сад наново наштампани „Српски Рјечник“ тако и остале моје књиге које бих у напредак под својим именом наштампао.

Главни узроци за које се надам да ће ми се ова молба испунити ово су:

1) Ја овим правописом пишем и штампам књиге има већ око 85 година, па не само што до сад није забрањивано уносити их у Србију, него ме је правитељство наше за њих награђивало. 2. Око Рјечпика овога ја сам се трудио и мучио 88 године дана, и за његово штампање дужан сам Бечу више од три хиљаде форинти у сребру, а из Србије имам нањ око 350 пренумеранта, па кад би се он забранио уносити амо, мени