Гајење мале деце

јер знамо да животиње док су у утроби материној гутају нешто течности што их опкољава и тако се мишићи за "гутање навикавају још док су у утроби. Исто тако нико неће одрицати, да се дете мигољи још у утроби материној, да се дакле навикло да креће своје ноге и руке без „икаке цељи, да се овоме навикло онако исто као што се дете од две године павикне ходати.

У опште кад.говоре о душевном животу детета одма у првим данима његовим, врло мало обраћају пажње на живот детета у утроби материној; међу тим нема сумње, да дете неминовно мора имати о себи свест различну од спољпог света чим се додирује материце и чим осећа од времена на време непријатне, болне осећаје, мора се признати да дете чим се на пр. трбух матере додирне как„вим хладним предметом, постаје веома покретљиво т. ј. ретлектира, одзива се, на осећање изненадне хладноће, То исто можемо рећи о слуху. Без сумње свакоме се дешавало да чисто субјективно чује како му у ушима шу"шти, бруји или осећа музикалније звуке, па пошто ови појави долазе свакојако „од раздражења верва за слух, изазватих развим променама крвотока, то је појмљиво кад "кажемо, да су така осећања слуха позната и детету у утроби материној. Из свега овога видимо да се дете 6огати утисцима и осећајима још у утроби материној, п с тога сва бенетања о томе да се душа детета буди први пут после рађања немају никаквог смисла, јер зора ум"ног живота детета почиње се још пре него што се оно родило.

Говорили смо да је јака светлост шкодљива за очи ти од ње човек може да ослепи; али исто је тако опасан по вид детета и мрак, јер очи треба умерено дражити, иначе се оне никад пеће навикнути да гледају. СОушта _је истина да ће се дете умно, а такође и морално разсвијатп у толико брже п подпуније у колико се оно нави-