Гајење мале деце

135

памет стихове онда их са свим убијамо, јер је ретко наћи такве стихове које би дете разумело а кад тога нема онда деца, уче па памет без сваког разумевања а тиме се убија сваки појетички укус исмисао. Чему се може научити дете из оваке бесмислене гомиле речи. Коларићу, Панићу, плетемо се самићу, сами себе уплићемо, сами себе расплићемо. Или, о јаворе, јаворе, чујем чујем здраворе, имате ли девојке, имам коло велико, дајте нама бар једну, ми не дамо ни једну ит.д. Деца учећи оваке речи без икаквог смисла, троше узалуд своју снагу, као и време, ми их моримо а они се ничему не науче. Можда ће ми когод рећи да такво учење на памет развија памћење, али пратом не треба заборивити да памћење није некаква засебна способност, него мора признати да у мозгу има нарочитог места за запамћивање речи, представа, бројева и у опште за све покрете, за сва чула. Сваки спољни утисак одзива се на извесном месту у мозгу. Ово се потврђује и извесним болестима, кад болесник заборави све речи сем глагола или именица; кад памти бројеве а заборави све остале речи најзад познати су и случаји у којима човек зна све осим једног писмена. Из оваких стихова дете може да научи и запамти само голе речи, а већ смо казали како је штетно такво учење на памет. Морамо овде напоменути читаоцу да деца у првим годинама махом мисле у сликама, па и у то време кад дете зна толико језик да се може служити њиме у домаћем животу, јер и тада језик не игра у мишљењу главну улогу. Детету су у 5—7 години потребни предмети, чињенице, појаве, а речи само толико да могу исказати извесне представе. Мишљење на основу голих речи а не појава, одлучно мишљење, долази доцније, пи пре овога морају бити представе. Да је заиста то тако доказује се јоши тиме, што деца употребљују све именице у првом падежу а све глаголе у неодређеном начину, она пигда не могу да разуму речи «сутра,“ ујуче,“ не разуму упоређења па