Гајење мале деце

156 “Зе

бити суђења, закључци и појмови ако су разноличије упоређене представе, па ће и сама мисао човека бити дубља. Бев силе уобразиље не би било проналаска, не би било напредовања, прогреса.

Обично мисле да причања развијају, јачају уобразиљу. Разгледајмо, је ли баш то тако. Приче као и басна дају детету пример, који им стварају читаву поворку представа без икакога реда; не групишу се представе по сличности него остају без сваке свезе п реда. Тако на прдете је више пута видело псето п познаје га добро; у причи псето говори, претвара се у човека, псето лети као тица, из очију му сакће пламен и. т. д. Дете док није прочитадо причу никад није могло замислити да псето лети, да говори, али пошто је причу прочитало, у његовој се глави су. срећу сасвим супротне преставе о једним п истим појавима, на пр. представља лампу да лети, шета, лаје и много што шта друго, јер зашто не би лампа могла летшти кад веле да псето лети. Приче дакле развијају уобразиљу али болешиву. ненормалну, и нарушавајући таким начином опредељеност представа јако шкоде умном развићу детета, Међу тим је опредељеност представа и појмова тесно везана са свешћу о своме бићу пили са целином карактера; приче су дакле шкодљиве и с'те стране што навикавају децу на површно упознавање са појавима и предмегима. Осим овога приче обогате дете лажним, измтишљеним, сликама, на викавају га па неуредну, дивљу игру представама и дете се тиме спрема за лудницу. Приче кад што јако узбуђују децу, плаше их; а то је шкодљиво како по целокупно здравље детета тако и по његово умно развиће. С тога сам мишљења да деци не треба причати нарочито народне приче, у толико пре, што се приче могу врло добро заменити, па и за малу децу, причањем о навикама. о наравима и животу разних животиња, а доцније и разних народа и. Т, д. Басне и ако нису толико шкодљиве колико Фанта-