Гајење мале деце

= 2 улова ' БЕОГРАД |(шка Сејомгс ВЕОСКАВ 57

стичне приче опет и оне износе често пута лажне слике, п осим тога, упознају их са таким загонетним цртама живота, о којима дете ништа не зна а није му потребно ни да зна. Морал басана је досадан за одрасле, за децу је непојмљив, а учити ма шта на памет не разумевајући и сувише је шкодљиво и оставља у умном развићу детета, рђаве последице.

Уобразиља је важна и у моралном развићу детета, јер човек без уобразиље не може да представи себе у положају другог човека, и с тога ће такав човек свагда бити егојиста; никад он не ће моћи делити тугу и радост са другима, и с тога ће он бити усамљен усред многих јединака са којима долази у додир у борби за опстанак ипонаша ће се према њима непријатељски, напротив ако може себе да представи у положају других, он ће и нехотпце сматрати као да осећа све оно што осећа та личност, сматраће себе као органски део целине. А то је преко потребно, јер тиме постаје идеал, поглед човеков широк и разнострал.

Кад осуђујем приче и басне ја у исто време морам предложити друго средство за развијање дечије уобразиље: мени се чини да су игре за то најзгодније; дете играјући се опроба своју творачку моћ и тиме долази до разноликог знања. Не треба никад немарно гледати на игре детета, п веома је шкодљиво говоритн детету да узалудно проводи време ако се игра, јер оно се услед тога почиње стидети својих игара и подражавати матором човеку, почиње лаГати и самог себе и друге. Тешко матери која има дете које не уме да се игра, јер од таквог се детета немамо чему надати. Али не треба заборавити да је само та игра добра, воја је пријатна детету, коју оно игра слободпо, с тога мати не треба да се меша у дечије играње; ако се и она са дететом игра, онда мора да се претопи у дете а никако не сме кварити дечију игру, не смејеуде шавати по својој увиђавности, јер се дете игра како му