Гајење мале деце

158

се допада и не тражи њене помоћи. Кад се детету на један пут дају многе играчке онда оно не може да задржи своју пажњу на једноме, смета му да се удуби у свој унутрашњи

свет џ тиме ништи ситну врлину игара. Од играчака добре су оне, којима се дете може служити као алатом или сировивом, на пр. ашов, иловача и, т. д. јер од иловаче може месити разне ствари, а ашовом може копати и уредити своју башту, неговати своје биљке, и једно и друго могу задовољити детињу живост. Играчке., које су само копија разних прелмета нетреба давати деци, јер јој оне не дају ничег новог; осим тога њему те играчке нису ни потребне, није му на пир, потребан коњ на слици јер је сваки штап њему коњ. За то животиње и биље могу бити дивна васпитана средства, с тога се њима увелико треба користити. Јол: одојче обраћа пажњу на цвркутање тица, на рибицу која час плива а час се праћака, на лавеж паса. Већ кад детету буде 9—10 месеца можемо га навикавати да даје псу комад меса, да ваби кокоши на истрошене мрвице хлеба. За тим му можемо поклонити какву животињу, на пр. кокош, да потпуно расположење њоме. Дете ће хранити, гајати кокош и велика ће његова радост бити кад види да је његова кока. јаје снела, а још већа кад види да се пз леженог јајета помаља најпре глава а затим цело пиле, које проходи и с којим се оно после занима са таком насладом. За тим му ваља показати да се пилићи могу извести и без кокоши вештачком топлотом. Исто му се тако може показати како из ајвара постаје риба, како се развијају, мењају, жабе, лептири и, т. д. Лети се дете може занимати у башти, опо може сејати семе, п верујете да ће дете пливати у радоскад види да је из семена, које је оно посејало никла зелепа биљчица пли какав мприсави цветак; у исто време ум ђе му се обогатити разноликим представама, у његовој души пробудиће се прва нејасна свест о тој вези, која постоји међу разним предметима, тамна свест о томе, да све живи