Гајење мале деце

159

по вечитим, неизбежним законима. Тако васпштано дете волеће природу и она ће му бити жива и појмљива књига, која му неће дозволити да се ували у блато и ситне зађевице об“чног човека, него ће га помагати и тешити у тешвим тренутцима, у тузи. С тога ви матере „ако вам је драгоцена срећа деце, научите их да разуме природу |... . Нека другују са животињама, биљкама !

У развићу деце игра велику улогу заједничка игра, јер се тада воља, жеља једнога судара са вољом, жељом, тежњом другога, и тада једноме остаје или да уступи у својим захтевима или да убеди свога супарника у неоснованости његових жеља. У оваком спору излазе на видик све погрешке у васпитању, и ту се даје прилика матери да те погрешке схвати и поправи. Такве препирке међу децом могу бити богата, ризница за изучавање развића ч0вековог логичког мишљења.

У играма дете примењује своју творачку моћ, па га с тога не би требало прекидати у игри, јер се тиме ремети његов правилни, нормални ток мисли и тиме оно постаје незадовољно и његов се дух буни више илимање,он се дражи.

Кад непрестано говоримо о развићу мисли, о њеним облицима, неможемо а да у исто време не поменемо и о урођеним основним облицима нашег мишљења, без којих не може битини саме мисли, За таке облике мишљења урођене нашем мозгу, морамо признати време, просторију и закон узрочности, Сав спор око прва два облика мишљења своди се на неразумевање Канта, јер мисле да је он учио да се људи рађају са готовим појмовима о времену и просторанству на основу тога што су време и пространство урођени облици нашег примања утисака. Да би човек могао склопити појам о времену и пространству треба да је толико развијен, да је у стању дасам посматра облик својих утисака, својих представа. и да из њих добије појам