Гајење мале деце

16!

а кадшто п сасвим обуставља развиће тих врлина. Понављам, мати треба да зна, да ништа тако штетно не уплившше-на дете као лаж ма у каком се облику она јављала, с тога треба уклањати све што би изазвало дете да лаже. Дете само по себи никад не лаже. Истина је да деца од 9—_4 године кадшто смишљају читаве приче; али она то не раде што желе да слажу него што желе да брбљају, ако она опажају да на њихово брбљање старији обраћају какву пажњу, да се они смеше, она ће се навићи и дробиће све више И више, док се не науче да Формално лажу. (0 тога мати треба да прекида дете кад оно почне причати којекакве измишљотине, сна треба да поправља нетачности и погрешке у његовом причању (мати ово треба да чини само онда кад зна како је било оно, о чему дете прича), али за то псовати дете никако не треба. Исто тако шкоди леци кад их у очи пред другима хвале, кад говоре о њиховој даровитости, послушности, способности; хвалећи пред њима другу децу она ће се умиљавати да и њих похвале, употребиће сва средства па и лаже, само да и о њима кажу добру реч. Још горе је за дете кад му отац или мати помогну да штогод нацрта, па се онда пред његовим очима хвале другим људима како њихов син лепо црта. Дете навикавају лагању и због наших друштвених одношаја ; тако још из малена навикавају дете да облачи другу бољу хаљину кад иде у госте; осим тога родитељи рђаво говоре о људима, који њима долазе са којима се пред дететом љубазно разговарају ; исто тако дете приморавају да оно воли човека кога не воли, али који заузима добар положај у друштву; а због свега тога дете се учи да лаже, правилно развиће његовог карактера губи целину, отвореност, које су му толико потребне. Уопште сва усиљавања да се дете понаша као какав маторац само гоне дете да лаже. Детету се неће никако да пољуби господина у великој бради али мама хоће и казниће га ако га не пољуби, дете мора да послуша и

ТАЈЕЊЕ ДЕЦЕ 11