Гајење мале деце

162

навикава се да обманује своје рођено осећање. Држим да не треба ни једне речи потрошити на доказивање, да децу не треба обмањивати. Окладно васпитање захтева да деца верују својим родитељима, а лаж, па макар она била невина, у шали, поткопава сваку веру. И с тога мати мора добро пазити, да. све песпуни што детету обећа.

И због самих казни деца могу неверовати родитељима ; осим тога казна заплаши дете пи тиме га натера да лаже само да га не казне, с тога је потребно да се неколико речи каже и о казнама. Кад знамо да карактер и наклоности детета зависе од прилика, од услова, којима га опкољавамо од самога рођења, онда је са свим појмљиво, да казне нису потребне за дете нормално одгајено п здраво. Али пошто ни ми сами нисмо савршено нормално развијенџ, то не можемо ни дете савршено нормално развити и с тога ће се десити да ћемо морати и казну употребити. Али како и чиме га казнити; Не треба нп говорити да никако не треба употребљавати телесну казну, клечане, стајање на једној нози, оставити дете без ручка, јер све ово шкоди његовом физичком и моралном здрављу. О рђавој страни ових казна тако су мпого говорили, п то људи који су задобили у науци лепо име, да ја сматрам да је излишно утрошити и једну реч о томе, у толико пре, што су штетне последице таквих казни очевидне. Па како да казнимо »увеваљано«“ дете% Најбоља је п једина казна та која је последица ма каког поступка. Ако је на пр. дете узело нож шако му је мати то забранила, казнити га треба тиме што му нож одузима п пеко је време према њему хладна. Ако дете воли своју мајку, ова казна биће тежа пего сва ка друга. Љубав п у васпитању најмоћније је и најспгурпије средство као п у животу у опште. Ради веће очеглелпости узмимо други пример : дете је изгубило какву играчку. на пр. лопату, лопту; у таком случају оно треба да пскусп последице своје петачности, свога немара, неко време треба