Гајење мале деце

11

Засењљива светлост, сјај, и мирис у сали драже детињу нервну систему толико, да оно заборави на сан, па природну потребу свога тела. Дете је весело, грозничаво весело; али његов слабачки мозак занесен јесамо једном мишљу: „мама вели да не треба махати рукама, али то је сувише смешно!“ И дете се напреже свом снагом, да угуши своју срдачну. наивну, природну, вику. И дете лаже, те још како лаже, а само то не види! И време пролази, лети.

Детету нешто није добро. Оно је некако тромо, апатично, ноћу бунца. И опет зову лекара, дете поново гута пилуле, пије микстуре п т. д. А време пролази, лети!

Дете је оздравило. Отац му показује слике, казује му где је петао а где коњ, Дете брзо прегледа сваку слику и пита: „има ли још“ Отац му због тога претура слику за сликом, али му се на скоро и слике досаде. У самом почетку детињства навикли су га на многе и честе играчке, није павикло, да се мало дуже задржи на једној играчки; један утисак долазио је брзо за другим. А време пролави, лети! Посланикова деца одевена су енглески, ноге су им голе. То је тако лепо. „Ја мислим да сатијем таку хаљину и Ђорђу“, вели мати. »Врло добро, врло добро; децу ваља навикавати на све, навикавити па хладноћу, то је веома корисно,“ примећује отац. И шију детету ново одело, праве нов украс. И оно голим ножицама ода по влажном јесењем времену. Дете поново лобија кашаљ, опет зову лекара. Дете гута свокојаке пилуле, али ништа пе помаже. Зову другог, трећег лекара, али све у залуд. Дај консилијум од најчувенијих лекара. Али, поред свега тога, дете умире! Мати, лепотица, плаче, али се и ола и отац пи сви теше тиме, што су улотребили све да спасу своје љубимче.

Тако пролазе прве године детињства. Одма првих дана детињег живота дете се срета с незнањем, лажју, предрасудама, па дакле и читавим низом разних болести;