Гајење мале деце

19

деце у првим тренутцима њихова живота. Тога. ради, он је употребљавао јако заслаћену воду за се, и 10 грана хинина (сулфат), који је растворио у по унпије воде, опет за се. Огледи ву извршени над децом, којој није давано у уста још ништа; он јој је пуштао у уста, стакленом шипком, по неколико капаља тих раствора. Кад им је пуштао у уста капље заслађене воде, деца су спремала усне да њима сишу; кад им је пак пустио у уста капљу хинина, деца су се мрштила, плазила језик, вртела главом: јед њак им се грчевито стезао и испљувала су течност. И ово се опажадо не само на доношчади него и на недошчади од 7—8 месеца. Личне разлике биле су веома оштре. Исти писац чинио је огледе и над другим чулима, али на жалост, мени је не могуће да се овде бавим овим веома занимљивим и корисним радом.

На храну детињу су такође мало обраћали пажњу и ако су се тим питањем занимали људи, који су стекли депо име у науци, на. пр. Симон, Вернуа, Либиг и други. Ми ћемо о томе казати коју реч доцније, с тога се нећемо сада заустављати на томе питању.

Педагошка литература није израдила ни најопштије, основне законе о васпитању. Суштину, цељ васпитања одређује сваки по својој увиђавности. Наплазимо на књиге у којима се износи као идеал васпитања стари солдат, који се навикао да се беспрекорно покорава. Други бележе циљ васпитања овом бесмисленом и посве грозном Фразом: „васпитање треба да оствари у човеку јединство времена. п вечности,“

У осталом, кад се обрати пажња на лажан правац, кога се придржавала педагогија, онда није никакво чудо кад наилазимо на таку несагласност и неодређеност. Несрећа је у томе, то педагошке књиге, упуства, не пишу на основу учињених огледа, посматрања, него на основу својих замишљаја, и срећни смо, ако у каквом спису па-