Гвожђе

о

ваздух, који служи за сагоревање регенераторског гаса. Гас излази на доње отворе јер је лакши од ваздуха, а отвори за ваздух су већи, јер ваздуха треба више. Отвори свих канала су тако удешени, да пламен, који се овде сагоревањем таса производи, лиже по материјалу, растапа га и одржава у течном стању. Гас и ваздух излазе из канала с једне стране, док канали са друге стране служе за одвођење сагорелог гаса, место да би ишао у димњак. Ова радња бива наизменична. Испод огњишта, чији су зидови и свод од неотопљиве опеке, налазе се по два пара комора испуњених густом решетком од неотопљивих опека. Две коморе са стране е су мање и служе за загревање генераторског гаса, а две веће унутрашње (+) служе за запревање ваздуха. Гас из коморе е иде каналом и излази на отвор с у огњиште, а ваздух из коморе + (узмимо за пример само леву страну) иде каналом и излази у огњиште на отвор а. Овде гас сагорева и његова топлота врши процес пречиићавања гвоздене масе у лежишту огњишта, па на супротну страну излази на одговарајуће отворе (с) и улази у празне коморе за гас и ваздух, загреје ове до белог усијања, па одлази у димњак. Сада се једним механизмом радња пренесе на другу страну. Кроз сада загрејане коморе пусти се гас у своју а ваздух у своју, приме топлоту од загрејане решетке и зидова коморе и кроз своје канале улазе у огњиште, где се запале. Сада канали са супротне стране врше улогу одвођења саторелог гаса и топлоте, која сада загреје коморе, које су се већ охладиле. И то тако бива наизменично: један пар комора за гаси ваздух се хлади дајући топлоту гасу и ваздуху који кроз њих пролазе, а други пар се загрева од сагорелог гаса и топлоте из огњишта, да би ту топлоту опет предао гасу и ваздуху. На тај начин искористи се највећи део топлоте, т, ј. он се додаје топлоти коју производи сагоревање гаса, те се тиме може да постигне веома висока температура у огњишту. Она је чак већа него што је потребно за сам процес пречишћавања гвожђа), па се мора да умањава према потреби, смањивањем количине гаса и ваздуха. То је нарочито потребно да се зидови огњишта не би изложили брзом разоравању. Ове коморе, или чувари топлоте, називају се још и регенераторима по томе, што потенцирају топлоту генераторском гасу. Сам гас пролазећи кроз њих добија име регенераторски гас. Обично су ови регенератори испод огњишта, али могу да леже и испред или са стране. Са огњиштем и каналима,

1) Ретенераторски гас може да произведе топлоту од 1800—2000 0.