Гвожђе

= 119 —

метала, нарочито при Сименс-Мартиновој методи, што смо такође поменули, добијају се специјални челици. Сада ћемо нешто рећи о добијању челика на друга три начина, којима се у главноме и добијају специјални и племенити челици. Говорићемо о цементном, рафинираном и лончаном челику. 7

1.) Џементни челик, Добијање овог челика није тако скорашње. Проналазач му је непознат, али се зна да се прво почео да израђује у Пијемонту у почетку ХМШ столећа. Шефилд у Енглеској и Солинген у Немачкој имају да захвале добром гласу свога челика у главноме методи цементирања, на којој је почивала њихова индустрија челика до увођења лончане методе.

Цементни челик се добија, када се шипке меканог гвожђа жаре у угљеном праху без присуства ваздуха. При овоме угљени прах продре у гвожђе, најпре мало па све даље, у колико се дуже излаже жарењу. Наравно, у колико су шипке тање, У толико пре угљен у њих продре. Ово се врши у нарочитим сандупима паралелопипедног облика, којих стане у пећ за жарење највише три. Сандуци су од нетопљиве иловаче или опеке и дуги су о 5 мет., широки 0'—1 мет., а високи до 1 мет. Они у пећи за жарење леже обично на једној узвишици, како би што боље били изложени топлоти.

Гноздене шипке, које се излажу цементирању, треба да су пљоснате, да би угаљ кроз њих брже продро и краће бар за 50 ем. од шупљине сандука. Слажу се у сандуку овако. Прво се на дно сандука стави слој ситног угља величине лешника, који треба да држи сав терет, па се преко њега наслаже један слој гвоздених шипака. Шипке се наређају тако, да не додирују сандук, нити се додирују међусобно, како би између њих и сандука дошао угљени прах. који их потпуно покрије. Праха треба да буде и изнад слоја шипака до 20 мм. Ово се ради наизменично до краја: слој шипака и слој угљеног праха. Последњи слој угљеног праха треба да буде 3—5 пута дебљи од осталих. Прах је од дрвеног угља, обично буковог. Њему се обично додаје и нешто дрвеног пепела са кухињском сољу или поташом.) Сандук се покрије поклопцем 01 иловаче и изложи 7 до 12 дана жарењу на температури око 1000'С,, за које се време изврши цементирање. Потом се сандук изложи лаганом хлађењу, које траје 5—7 дана и најзад отвори. За време жарења омогућено је испитивање на тај начин, што се

1) Додају се кадкад: борит, реда, казипинзтрана сода или умђег ел рум, Ni | костију.