Гвожђе

— 120 —

на сандуку, као и на самој пећи, направе рупе, кроз које може да се извуче која шипка. Ове рупе су иначе затворене. За бољу врсту челика процес се прекида, па се шипке поново слажу у чист прах и жаре. На тај начин се добија т. зв. дупли цементни челик.

Овако добијен цементни челик тешко се може употребљавати, пре него се пречисти на начине, које ћемо доле описати. Он је крт и у прелому крупно-зрнаст, а угљен у њему неједнако распоређен, (ка површини га има више). Изједначење угљена и исцеђивање згуре, која се местимично налази, пречишћавање, односно Хомогенизирање цементног челика врши се рафинирањем и pdacтапањем у графитним лонцима.

2.) Рафиниран челик. Шипке цементног челика загрејане до белог усијања изложе се ковању, ваљању, притискању. Неколико таквих шипака сједине се у сноп, па заједно изложе истој радњи, да би се добила једна шипка, која се поново сече на комаде, да би се ив њих поново правио сноп и тд. На овај начин се изједначи угљеник у челику и згура истисне, те се добија производ фине каквоће. Рафинирањем се пречишћава не само цементни челик, већ и прости челици, добијани пудловом или Мартиновом методом.

На сличан начин се добија дамаски челик. од кога се израђује чувено дамаско оружје, које на површини има лепе, пријатне отворене и затворене линије. Када се преко овог челика делује јаком киселином, онда она нагризе затворене линије, тако да светле остану испупчене. Овај челик се добије на тај начин, што се у један сноп сједине шипке челичне и шипке обичног меканог гвожђа и загрејане изложе ковању, сечењу и опет спајању и ковању и т. д. Још лепши челик добија се, када се овакав сноп, наравно са мањим бројем шипака, упреде као што се упреде конопац, сече па се поново слаже у сноп и т. д. Светле линије су челичне, а тамне гвоздене.

3.) Ланчани челик (Т:ебејзаћ)). За производњу специјалних и племенитих челика“ова метода се највише данас употребљава, јер је челик њом добијен потпуно хомоген. равномеран: све честице угљеника и других елемената су равномерно у маси распоређене. Први је применио ову методу Енглез Бенџамен Хантсмен (Вепјапип Нипзтапп) у Хандсворту (Напдаожотћћ) у половини ХУШ века. И он и многи после њега добијали су мале количине лончаног челика. Тек је успело Крупу у Немачкој, да лончану методу искористи за велику индустрију челика.

Лончани челик назива се још и ливеним челиком (Оизззфаћ!), јер се добија топљењем, те је најпогоднији за ливење великих