Гвожђе

Tn. IV.

ЈАВИО ВИЛИ УУ)

Под гвозденим ливом разумемо гвожђе, из кога се ливењем у калупама добијају предмети, односно роба, која се назива ливеном робом или ливенаријом. За ливење употребљава се и оно сирово ливено гвожђе које добро испуњава калупе, које је чврсто а погодно за прераду. Избегава се т. зв. љуто гвожђе и оно што при хлађењу лако прока. Бело ливено гвожђе није погодно за овај рад, јер не испуњава добро калупе, као ни затворено мрко, које је трошно. За ову сврху се употребљавају врсте сивог и отворено сивог сировог гвожђа.

Но ливење предмета из сировог гвожђа долази у обзир само тамо, где се сирово гвожђе добија помоћу дрвеног угља, т. ј. код високих пећи са дрвеним угљем. Тамо се роба изливала махом непосредно од сировог гвожђа из високе пећи. Са увођењем коксаних пећи, а нарочито због повећавања њихових димензија, тешко се могло да остане при овом непосредном ливењу, прво због тога, што је гвожђе из коксаних пећи нечистије, а друго за то, што се услед њене велике продукције тешко могао да добије за ливење увек жељени квалитет гвожђа. Да би се квалитет изједначио, гвожђе се скупљало у велике цистерне, које смо поменули. Ипак се из овог сировог гвожђа могу да изливају само груби предмети у великим количинама. Потребно је у главноме. а нарочито за финије предмете, сирово гвожђе поново претапати, да би се извесан (део његових састојака отклонио. Овим се може да ла гвожђу орговарајућа погодност за ливење потребних предмета.

У колико је гвожђе течније, у толико је боље за ливење, јер у толико боље испуњава калупе, те се добија чистија и финија роба. Најгори пратилац гвожђу је сумпор. Његово присуство чини гвожђе житким, т. ј. даје му особину, која је веома неповољна за испуњавање калупа. Због тога се за туч узима сирово гвожђе

1) Eisenguss.