Гвожђе

= 131 =

са што мање сумпора, јер се он при пречишћавању не може више да извуче од 50%. Напротив фосфор, који је иначе најшкодљивији у ковном гвожђу, у тучу је добро дошао, јер га чини веома погодним за испуњавање калупа. Ливени уметнички предмети израђује се само од туча, који има у себи доста фосфора. Међутим за извесне предмете, који требају да буду чврсти, фосфор није подобан, јер их чини тврдим и кртим. Манган је у извесној количини, до 1, погодан за израду предмета, који требају да буду чврсти и тврди; преко тога гвожђе је крто. Ако је угљеник у гвожђу везан хемијски, онда је оно тврдо. Међутим ако се угљеник налази у гвожђу механички везан као графит, онда је гвожђе мекше и у колико је графита више, у толико је оно мекше. Веома важан однос у ливу чини угљеник са силицијумом. Силицијум има у растопљеном гвожђу дејство да истисне угљеник, те у колико њега има више. у толико је мање угљеника. Услед тога гвожђе за лив, које има више силицијума (преко 5"%) је финијег и ситнијег прелома, те је погодније за испуњавање калупа.

Калај се додаје сивом сировом гвожђу и оваква пугера највише се употребљава за изливање звона. Он такође истисне угљеник, те је легура тврђа и лако топљива, али истовремено кртија. Ако је калаја више, онда је лив мекши и донекле кован

За претапање сировог гвожђа, управо за његово пречишћавање у гвожђе за ливење, употребљавају се у главноме две врсте пећи: усправне (куполне) и положене (пламене). У пламене пећи спадају и т. зв. лончане пећи, које се употребљавају за фини лив, од кога се израђује фина, ситнија роба.

Из куполне пећи добија се лив у коме има више угљеника, јер се гвожђе топи заједно са коксом, док се из пламене пећи добија лив са мање угљеника, јер се у њој гвожђе топи помоћу пламена. Услед тога куполна фећ употребљава се за добијање мекшег, а пламена за добијање тврђег лива. Лив добијен у лончаним пећима по методи сличној оној, по којој се добија лончани челик, не долази у додир ни са горивом ни са гасом, те по квалитету надмашује обе горње врсте.

Куполна пећ, Ова пећ данас се највише употребљава. Њен назив долази од енглеске речи сироја—тпасе, што у ствари значи пећ са куполом, сводом. Први њен конструктор је Енглез Вилкинсон (М/ ШКкпвоп, 1790. г.). Сл. бр. 39. показује њену веома просту конструкцију. Сва се састоји у главноме из једног усправног цилиндра, који је изнутра обложен шомотним опекама, а

„ 9"