Гвожђе

PE e

ног гвожђа, а заварује се и кује лакше, у колико мање има угљеника. Међутим најдрагоценија особина челика је каљење, т. ј. повећавање његове тврдоће наглим прелажењем из усијаног у хладно стање. Том приликом оно добија и својства која нису пријатна: кртост и ломљивост, која су у толико већа, у колико је била већа разлика у температури и у колико се брже jano.

Своју одговарајућу тврдоћу добија челик ако се загреје до одређене температуре и нагло охлади. Ретко је мајстор толико вешт, да ту температуру може да утврди од ока. У том случају може да се послужи и инструментом, који се зове пирометар. Ипак у пракси се ради махом друкчије. Овде се челик увек загреје више. Сватда се тврди, љути челици загреју мање од мекших. Први се загреју обично на усијању трешњеве или вишњеве боје, а други на црвеном. Овако загрејан челик нагло се замочи у воду и брзо извади, тако да се том приликом обично охлади само толико, колико је потребно да изгуби усијање, При даљем хлађењу на ваздуху веома лепо се види како челик мења боје. Чим се из воде извади има белу боју, која постепено прелази у плаву. Затим боје се мењају овим редом: бело, љубичасто, плавичасто, црвено, смеђе, затворено жуто и жуто. Све ове боје се изређају на температури од 350—200 С. При појави одређене боје. челик се убаци У воду поново и потлуно охлади. Гиме је калење завршено. Овако се кале обично челици простији. Практично је да се потпуно окаљени челик оплемени попуштањем, При првој радњи загрејани челик се потпуно охлади. Тиме он, наравно, добије своју крајњу тврдоћу, која обично не одговара својој правој вредности, јер услед крајње напетости настану извесне пукотине по површини челика. Осим тога он је прељут, крт. Да би се добила његова права тврдоћа, он се мора поново да загреје до одређене температуре, односно до одређене боје, па поново охладити у води. При овом загревању, односно попуштању, цементит се постепено ослобођава стеге, при чему и тврдоћа челика попушта. Ово омекшавање, односно попуштање заустави се потпуним хлађењем у води. При загревању боје се појављују обрнутим редом. Попуштање се врши на обичном жару или, да би се мењање боја боље пратило, на жуто или бело усијаној гвозденој плочи. Попуштање на плочи је чистији и прецизнији посао, па се финији предмети махом овде попуштају,

Ако је челик и пре калења био много тврд, онда се калење не врши у хладној води, јер би челик много испрскао, Такав челик