Гвожђе

PU U ——

кали се у топлој води или у течностима, које спорије хладе (на пр. у уљу, сапуници, жарболу и др.). Извесни челици кале се у песку, земљи, извесном лишћу, па и на обичном ваздуху. Челици који су пре каљења много меки, морају се при каљењу брже хладити. За то се може да узме обична вода, у којој има сумпорне киселине. Опецифична тежина челика је између 7' и 8, просечна 7“. Каљен челик има мању специфичну тежину, јер се каљењем повећава запремина по дужини пола од сто, а кубно 1 и по од сто. Челик природне тврдоће има сивкасто- белу боју, а може да има и скоро белу. Међутим исти челик кад је каљен добије боју отворенију и сјајнију. Челик је по правилу ситнијег прелома у колико има више угљеника и у колико је више прерађиван. Каљен челик показује на прелому ситнија зрнца.

Челик је према другим субстанцама осетљивији од меканог гвожђа. Потребна је само најмања количина фосфора, па да буде тврђи и кртији. Заједница са манганом и силицијумом даје му, као и угљеник, већу тврдоћу, али само кад је ових у мањој мери.

Стврдњавање челика бива на овај начин. Гвожђе је везано са угљеником у сразмери 3:71, т. ]. 3 атома гвожђа, а један атом угљеника (Ре; О), Под микроскопом се на челику могу приметити два саставна дела: Чисто гвожђе које се зове ферит и једињење гвожђа и угља, које се назива гвожђа-карбид или цементит. (Остали елементи ако их има, дајвећим делом су се растурили у фериту или цементиту и не виде се. Изузетак чини само сумпор ако је у већој количини, који се овде појављује између кристала гвожђа, те тиме спречава спајање ферита и цементита, услед чега се такав челик лако ломи, прска (није хомоген). Али и цементит почиње да се на температури изнад 700 С. растура по челику. Ово се растурање врши при чврстом стању, те се и назива чврсто растурање. Тако растурен угљеник назива се очвршћавајући. При хлађењу угљеник се поново издвоји, онај исти што се при усијавању растурио. Али ако се хлађење врши нагло, онда цементит нема времена да се издвоји, те остане у гвожђу растворен. Лако је увидети да ово у неку руку на силу издвајање има за последицу молекиларну затегнутост, која се манифестује у веома повећаној тврдоћи и чврстоћи челика. Извесне материје, које се додају гвожђу. омогућавају његову тврдоћу у великој мери, пошто се растворе у фериту или цементиту. (Хром, Волфран и др.). Они притом утичу на толико споро подвајање цементита, да је до-