Гвожђе

== 22. =

них колонија и дизањем Грчке, почео је Тир да губи своју моћ. Пошто га је Набукадоносор после дугогодишње опсаде освојио, преузео је вођство опет Сидон, али је то већ било на заходу феничанске трговачке моћи.

Феничане у трговини су наследили Грци. Њихов геогтрафски положај, згодни и заклоњени заливи и безбројно острвље, били су веома згодан услов за морепловство и трговину.) Само захваљујући овом свом положају Грчка и данас. мада земља сиромашна и неплодна, може да егзистира и да свој државни живот унапређује, али у међународној заједници не заузима ни приближно оно место, које је некад имала. Некад су Грци били најкултурнији народ света. Центар културе био је Атина, која је била културно жариште за цео свет и која се почела да развија у главноме после победе над Персијанцима. (— 480. г.). Неки споменици њихове културе, као на пр. у уметности, нарочито вајарству, у песништву за време Перикла у средини У века пре Хр. и данас су недостижни. У философији Платон и Аристотело су џинови, којима ни доцнији векови нису дали једнаке.

Док су у северном делу Грчке, Тесалији и Коринту, цветали култура и уметност, дотле су у јужном делу полуострва Пелопонезу, кога су насељавали војници и ратници Шпартавци, биле сасвим ниже вредности, Насупрот Атињанима, чија је земља имала демократско уређење, Шпарта је била земља једног малог броја господара, који су били војници и ратници и једне масе бесправног робља, које је за прве радила. да би исти могли слободно ратовати,')

1) Колико су Грци ценили трговину најбољи је доказ тај, што су

од војне дужности ослобођавали лица, која се баве трговином.

1) Перијеци који су обделавали земљу, бавили се занатством и трговином, били су слободни, али су морали плаћати данак и нису имали политичка права. Хелоти или робови којих је онло највише, били су потпуно бесправни и живели по шумама и пољима као стока.

Атина је била демократска по томе, што је имала парламентарну владавину — сенат састављен од свих грађана, док оу грађани ипак били подељени на класе по богаству. Поред ових били су метеци (странци), који су могли да тртују и да раде остале послове, али нису смели имати имање нити мовли гласати после ових било је робова који су употребља-

вани за све тешке радове (обрађтвање земље, у рудницима н др).