Гвожђе

Атина и Шпарта биле су у непрестаном међусобном ратовању са веома променљивом срећом. Уједињење Грчке тек су извели „варвари“ Македонци, прво са краљем Филипом, а завршили са Александром Великиим. Но после тога почиње и опадање Грчке и њене културе, која се после једним делом пренела у Рим, да би после била оборена од Хришћанства, скоро умртвљена кроз цео средњи век. а пробуђена талијанском ренесансом.

Историја Грчке је веома велика и лепа и њу треба сваки да познаје бар у главним линијама. Међутим за нас је од особене важности да знамо, да ли је у Грчкој било индустрије гвожђа и на којој се висини она налазила.

Грчка је у гвозденој руди богата. Највећа налазишта се налазе на Пелопонезу, где се гвожђе и добијало. Међутим оно се није добијало сразмерно богаству у гвозденој руди. Најважнији мајдани били су Евбеји и Калкидику, затим у Македонији и Малој Азији, које су највише биле под Грчком. Гвожђе се добијало нарочито у области Калибра. Ехил чак назива ову област мајком гвожђа. Први гвоздени новац је ковао Ликург (у 9. веку пре Хр.). Грци су израђивали и челик, али је то свакако била нека боља врста гвожђа, јер није утврђено, да се за добијање челика знала каква посебна радња. Знало се само за једну пећ у којој се руда топила и која је, према околностима, давала разне продукте, Хомер је разликовао две врсте гвожђа, обично гвожђе и плаво, које је несавитљиво. Међутим није искључено, да су стари Грци знали добијати челик на један начин, који је у Индији био познат и да су до те методе дошли после похода Александра Великог. Он се састојао само у томе, што се обично гвожђе закопа у земљу и остави да га рђа наједе што више. После се ковањем остатак гвожђа, које је тврђе, још боље отврди. Овако и данас на неким местима у Јапану ковачи добијају тврдо гвожђе Гвожђе, што су га Грци и стари народи уопште добијали, није било хомогено, већ неједнако, на неким местима тврђе на неким мекше; не чисто, већ местимично са остацима згуре. Оно је од прилике било као данашње лоше варено гвожђе.

Колика се важност у старо доба поклањала рударству, може се закључити из Демостенових беседа, у којима је он на многим местима подвлачио потребу, да држава више ради на подизању рударства, Из њих се може закључити, да су стари Грци имали и нарочите рударске органе. И главни државни приходи долазили