Гвожђе

__ 54 —_

су од рудника, па тек од странаца и досељеника, док су царине на робу износиле највише 2%.

Грци уопште нису били у правом смислу занатлије. Они се нису бавили ни индустријом, јер су тај посао сматрали понижавајућим и остављали га метецима. Они се бавили демократијом и државном политиком. У Шпарти се сматрало, да занатство квари и тело и душу, те је пуноправним грађанима било чак и забрањено, да се њиме баве. У Атини и на Коринту ово није баш тако строго узимано. Грци су свакако научили прерађивати гвожђе и друге метале од азијских народа, у првом реду од Феничана. На Коринту се израђивала најбоља бронза, а у Атини изгледа да је била израда гвожђа на великој висни. У Лаконији се израђивали алати и челично оружје.

У Палестини је добијање и прерада гвожђа веома стара; позната још од УП столећа пре Хр., те ће свакако бити старија него у Грчкој. Средиште ове индустрије био је Дамаск, у коме се израђивала чувена сечива и оружје. Познато је да су Јевреји носили добро гвоздено оружје и да им је гвожђе било познато још пре Мојсеја.

Изгледа да су од свих народа Кинези знали за гвожђе понајраније, још на 3000 год. пре Хр. Међутим тачност столећа није мотла бити утврђена. Аријанцима у Азији било је гвожђе познато одавно. Исто се тако одавно знало за гвожђе у Индији, што се да утврдити по згури, која се тамо налази. Па и осталим народима крајњег Истока изгледа да је гвожђе било много раније познато него Египћанима, Грцима и Јеврејима.

Чим је почела да опада грчка моћ, почела се на Апенинском полуострву да ствара једна друга држава, Римска Држава. Римска култура је наставак грчке, али Римљани у том погледу ипак нису могли да стигну своје учитеље, ма да су у другом правцу ове превазишли, на пр. у моћи и организацији државе.

У погледу државног уређења и спољне политике Римска Држава се битно разликовала од Грчке. Док се грчки државни живот усредсређивао на подизању благостања помоћу рада, а освајање било брига другога реда, више гоњена трговачким инстиктима, дотле је Римска Држава била нокључиво милитаристичка и освајачка; трговина и индустрија су долазили у други ред. Прави Римљани нису се чак овим ни занимали, јер док је трговина била готово искључиво у рукама Грка, дотле су се индустријом, занат-