Гвожђе

ством и рударством бавили робови и побеђени“) У колико нису били војници, Римљани су се бавили земљорадњом и сточарством. Занатство и индустрија развијали се махом тамо, где су услови били за то повољни, на пр. поред путева или рудника, у приморским варошима и сл.

Пре Римљана били су тамо господари Етрурци, веома марљив и радан народ, који је био Римљанима и учитељ за сваки рад. Римљани су се за једну земљу, коју освоје, само толико привредно заинтересовали, у колико она може да им да оно, што има из прве руке. О примени какве технике или о стварању нових услова за економско подизање и експлоатацију, нису се много бринули. Они су се у првом реду бринули за државу и њену моћ, а о радиности само у толико, у колико им је потребно за снабдевање најнужнијим потребама. Постоји додуше предање, да је још краљ Нума основао еснафе лончарске, бојаџиске, обућарске, ковачке, али њихово даље развијање не може да се припиише Римљанима. На против, у колико се Рим снажио, занати су опадали, јер је слободном римском грађанину могла да приличи само земљорадња. Све остало потребно и луксузно давали су Римљанима побеђени народи.

И ако прерада метала није била у Риму на оној висини, каква је била у Грчкој или Финикији, ипак се према ономе, што се до сада ископало да закључити, да занатлије нису биле баш невеште. Ножари, бравари, ковачи добро су разумели свој посао. Међутим ово се постепено занемаривало, у колико се развијала жудња за богаством, за својином. Ова политика државе се управила споља на освајања, на свађе и конфликте с другим народима и државама, нарочито са Картагеном, која је у то време била највећа трговачка позиција у свету. Победом над Картагеном и њеним освојењем Рим је постао господаром света. У њему је било сакупљено све светско богаство, Превелико уживање није могло да гони људе на стварање, те је наступило лењствовање „а то је први услов за неморал и изопаченост. Сељак је почео да се задужује плаћајући велику камату и кад није могао на време да плати, бива му имање

") Римљанин по природи никад није био трговац, нити је у земљи било независног трговачког сталежа. Сенатор није могао да буде трговад, док су ритери то могли. Грговином су се бавили Грци а доцније и Јевреји, док се Римљанин бавио самб банкарством (ајртентарији или менсарији),

Извоз гвожђа био је код Римљана забрањен.