Гвожђе

= ај ==

Исту политику су у ХМШ веку прихватили Енглези, који су све више и више насељавали Америку и успели, противно Шпањолцима и Португалцима, да тамо заведу рад, да обделавају земљу, да копају и топе руду. Управо да Америку колонизирају. Ниједан народ дотле није умео тако да отвори изворе богаства и да их учини трајним, као Енглези. Наравно да су они радом успели, да господарство Шпањолаца постепено ослабе и да га најзад потпуно сузбију. Данас Шпањолци само из традиција имају неког утицаја у неким државама јужног дела континента, док је северним делом потпуни господар англо-саксонска раса.

Уваживши сву важност рада као први и главни услов за благостање, Енглези су брзо успели да освоје светске пијаце и да створе једно богаство, које дотле у историји човечанства није било познато. Обдарени проналазачким духом, они су свету дали најважније проналаске, од којих проналазак парне машине (Ват, друга половина ХМШ века) отвара нову еру човековог делања.

Тек проналаском парне машине, гвожђе добија прави свој значај. Гвоздена машина постаје покретач свег индустријског стварања и она је успела, да и позитивну и негативну улогу овог метала, без кога се данас ипак не може, развије до мере, која се пре тога није могла ни да замисли. Данашњи човек, који живи у доба машинизма и индустријализма, често долази на мисао, да је машина узрок многом друштвеном злу и беди. Истина да је још Плиније у [ столећу после Христа, уочивши негативно својство, које гвожђе може да има за човека, казао: у колико гвожђе добија већу важност и примену, у толико смрт лакше добија крила. Пророчанство Плинија додуше у многоме се до данас испуњавало, али верујући, управо полазећи од претпоставке да је човечанство бесмртно и верујући, да ће гвожђе имати све већу примену, долазимо до закључка, да се реч Плинија неће обистинити до краја. Када се узме у обзир брзина, са којом је гвожђе улазило у човекову употребу, негативног карактера и период. који оно својом владавином од проналаска парне машине д данас обележава, дошли бисмо убрзо до логичног закључка, да је човечанству крај близу. А то би било једно смешно пророчанство. Страх Плинијев у [ веку је потпуно оправдан, ако је гледао битку, у којој се војске наоружане гвозденим мачевима, копљима и стрелама брже уништавају, него некада војске, које се бориле каменом или праћком. Он је онда видео, како се људи грозничаво журе, да своје бронзане и бакарне оклопе и оружје