Гвожђе

5 —

и највећа количина руде, Ако је кишне доба, рад се продужава и даље, иначе тек у октобру месецу. Ова рудишта не дају подједнаку количину руде (магнетит). Главна су рудишта на Горњој Вади у Власини, која су давала просечно по 400 возова руде и „Козмичка Вада“ са својим огранком и „Антина Вада“ у Црној Трави, које су давале просечно 800—1000 возова руде, дакле 512.000—640.000 кгр. Остале ваде давале су, како која. од 30—300 возова руде. У Хусејин-пашино време добијало је годишње из свију рудника преко 14—2.000 возова, што би се могло сматрати као максимална продукција у овим крајевима.

Овако добијене пренашају се у „вигње“ и ту се још једном препирају, тако да руда постане веома чиста. Од страних примесака садржи још нешто мало кварца и силиката алуминије и алкалије. Топљење руде вршено је по застарелом начину, у ниским јамастим пећима од 2 м. висине. Ове пећи грађене су од набијене ватро-сталне глине, која је вађена у селу Бањици и Клисури, а и код Пећине ниже Црне Траве. Шаржирање врши се пошто се пећ најпре загреје и обично на 100 кгр. руде употребљавано је 60 кгр. ћумура. Стопљено сунђерасто гвожђе скупља се на дну пећи, које је обложено .„штибом“ од набијеног ситног угља и образује т. зв. „расовач“, који се вади и рад у пећи прекида, када шљака нарасте до отвора (,сапад“) на пећи. Пре но што се расовач извади чека се да сав угаљ у пећи сагори, а после се разваљују прса, мехови зауставе и расовач вади пијуцима и великим кљештама. Осим ових расовача добија се и неколико мањих комада сунђерасте шљаке, која садржи обично мање гвожђа, а много више оксида гвожђа. Чим је расовач извађен, пећ се одмах затвара и поново шаржира. Смењивање раденика бива са сваким поновним шаржирањем, т. ј. свака смена производи по један расовач.

Расовачи се после преносе у „самокове“, а тако исто и извађено сунђерасто комађе шљаке, из које се добија најмекше и по квалитету најбоље гвожђе, У самоковима се гвожђе пречишћавало од шљаке, дезугљенисало у ковно гвожђе и искивало у прутове од 10—20 кгр. Од једног расовача добијано је 3—6 прутова, односно 60—120 кгр. ковног гвожђа. За самокове употребљавана је искључиво водена снага и на један самоков потребна су три вигња. Њихова годишња продукција могла је износити обично око 120 расовача, а самоков давао је годишње највише до 90.000 кгр. кованог гвожђа.“