Гвожђе

| потпуно топљење гвожђа у течност. Некада се гвожђе сабијено у тестасту масу вадило из курјача, пошто јој се претходно провали трбух; сада се оно из високих пећи источи. Убрзо се увидело да овако добијено гвозђе лепо испуњава судове у којима се хватало, управо оно је показало своје корисно својство ливења, те се почело употребљавати за ливенарију. При ливењима се показало, да отпаци при понављаним топљењима мењају првобитно својство сировог гвожђа, прелазећи постепено у ковно, те се и тако добила веза са процесом пречишћавања.

Као што смо напоменули, о производњи високих пећи у ХШ веку и о томе, где се са њима најпре почело, нема никаквих утврђених података. Једно је неоспорно, да оне нису случајан проналазак, јер се добијање течних метала: олова, калаја и т. ду т.зв. Јамастим пећима знало и раније, Озбиљан рад са високим пећима свакако је отпочео пред крај ХЛУ века,

Услови за развијање ливења гвожђа овим су постали пуни. За давање облика предметима и за саму технику ливења није било нарочито већих тешкоћа, јер се знало ливење бронзе. За читавих 100 год. није у томе било никаквих нарочитих новина. Узрок томе је, што високе пећи нису биле довољно високе, да би се произвела већа температура, која је потребна за добијање сивог ливеног гвожђа, већ се добијало бело сирово гвожђе, које за ливење није погодно, јер лако прска и не испуњава добдо калупе.

Ливено гвожђе у средњем веку највише се употребљавало за ливење топова и граната, који се дотле лили искључиво OJI бронзе. Рад је са гвожђем био исти, само роба јевтинија. Такође се гвожђе одмах почело употребљавати за изливање црвкених звона, цеви, судова, разних тегова и др. Веома много, нарочито у Немачкој, ливене су у почетку плоче за камине, а затим и цели камини и лећи, што се доцније развило у једну уметничку индустрију. Мада је искоришћавање воде за покретање мехова, ради удувавања ваздуха у високу пећ, учинило веома велики напредак у топионичарству, ипак то после није било довољно, да би се задовољила велика тражња гвожђа. Веома велика сметња даљем развијању топионичарства било је у томе, што је оно искључиво упућено на дрвени угаљ, који се добијао по цену уништавања шума. Почело се помишљати, да се дрвени угаљ замени каменим, Први покушаји у томе датирају из почетка ХУШ века у Енглеској. Први коме је успело да гвоздену руду истопи помоћу каменог