Гвожђе

— 40 —

Гвожђе добијено у овим пећима није било добро за ковање, није се могло развлачити као што треба. Да би се могло ковати и развлачити, овако гвожђе се морало прерађивати; морало се ослободити сувишка угљеника, кога је привукло, јер је при топђењу било у непосредном додиру са угљеном. Ово дезугљенисање вршено је у почетку на тај начин, што је сирово гвожђе поново загрејавано до белог усијања, при чему се дезугљенисало само на површини. Слој меканог гвожђа се скидао, а остало подвргавало истом процесу, или као такво употребљавано. И ако овако добијено гвожђе ни онда није својим квалитетом одговарало потреби, ипак се дуго и доста употребљавало. Боља врста гвожђа добијала се, пошто се гвожђе добијено у цурњачама и курјачама поново претапало. На тај начин је пронађен проџес пречишћавања – (Епвсћргосез5), а тиме отворен пут за грађење високих пећи за добијање сировог гвожђа, јер се оно имало сада где да прерађује у ковно, на начин лакши и бржи.

Зидање великих пећи за топљење руде изазвала је и све већа потреба за гвозденом робом, а нарочито потреба за оружјем и муницијом, која се нарочито почела да развија крајем ХШ века. Ову велику потребу у гвожђу нису могле да задовоље мале, примитивне пећи о којима смо говорили и из тог разлога, што се за тако примитивно добијање сировог и кованог гвожђа могле да употребе само веома лако потљиве руде, које су. наравно, биле ређе. Међутим висока пећ могла је да топи многу руду, коју старе пећи нису могле, те се тако, као и уз све боље искоришћавање процеса пречишћавања, могла да задовољи растућа потреба у гвожђу. Када је и где подигнута прва висока пећ, не може се тачно знати не зато, што о томе нису остали никакви подаци, већ што је прелаз из пређашњих комадних пећи у високе био постепен.

Облик првобитних високих пећи био је веома прост. Њега су у главноме данас задржале мале пећи, што употребљавају дрвени угаљ: две зарубљене купе, које се поклапају ширим површинама. У колико су се усавршавали мехови за удувавање ваздуха, у толико је расла и величина високих пећи. Од негдашње висине 3—4 мет., она је порасла на 6, 10, 15, док данас није достигла висину од 30 па и више метара, са дневном производњом од 7—800 тони сировог гвожђа.

Употреба бољих им већих мехова, које је све до употребе парне машине покретала вода, није имала само за резултат већу продукцију гвожђа, већ је стварањем веће температуре постигнуто