Гвожђе

ДА

услед преимућстава у преради много веће количине ковног гвожba, мада је продукт нешто лошији, Гвожђе је додуше довољно чисто од фосфора, али је за неке предмете мање било погодно.

Методе пречишћавања и пудловања су у ствари претварање сировог гвожђа у ковно сагоревањем састојака под посредним и непосредним деловањем атмосферског ваздуха. Превртање, разбијање, мешање тестасте гвоздене масе у пудловним пећима показује, да се процес пречишћавања — сагоревања обавља брже, у колико ваздух долази више у додир са сировим _ гвожђем. Да би ваздух што шире, снажније и брже деловао на гвожђе, дошао је на идеју, опет Енглез, Бнри Бесемер (Непгу Веззетег), да ваздух не доводи у везу са површином гвоздене масе, већ да га спроводи кроз саму масу. Он је најпре то покушао у једном суду, у коме је било растопљено сирово гвожђе. Кроз средину суда. од заклопца до дна, пролазила је једна избушена цев, кроз коју је одозго јако удувавао ваздух. Покушај је одмах показао огроман резултат, те је метода убрзо прихваћена и усавршена.

Огромно њено преимућство је у томе, што се за врло кратко време могла да преради огромна количина сировог гвожba. Док се на пр. у пудловним пећима може за 24 часа да добије 2500—4000 крг.ковног гвожђа, дотле се у Бесемеровом конвертеру може за то време да добије 50—80 вагона. Притом Бесемерова метода не захтева онај мучан и напоран рад око мешања у пећи, при чему вештина радника игра велику улогу. Веома велика добит, коју Бесемерова метода пружа, је и у томе, што она не треба никакво гориво. Топлота, коју растопљено гвожђе има, довољна је да уз припомоћ удуваваног ваздуха, односно кисеоника, сагори непотребне састојке у гвожђу.

На жалост овај проналазак, поред огромних преимућстава према старим методама, није ипак могао да нађе. пуну примену услед једног недостатка, те се почело помишљати, да се опет врати метода пудловања. Недостатак Бесемерове методе је у томе, што се њом није свако гвожђе могло да тречисти. Она се морала да ограничи само на гвожђе, које није имало у себи фосфора, јер конвентер, који је Бесемер конструисао, био је обложен-озидан киселом облогом, којом се није могао да излучи фосфор. После неуспелих покушаја Тунера Типпег), а нарочито Грунера (Отипег), чији је покушај био најближи остварењу, јер је за озиђивање конвертера препоручивао доломит, Крупа (Кгирр), који је препоручивао да се