Гвожђе

ЧЕ

гвожђем богата и где се оно добијало још за време Римљана па и раније, има веома великих наслага старе згуре, која пе кад-тад да нађе своју употребу. Пудловна згура се такође радо прерађује, нарочито ако нема превише фосфора. Извесни силикати гвожђа, који се лакше редукују, могу такође да се употребе. Али од свих ових сурогата највише се тражи и најрадије искоришћује, нарочито од проналаска Сименс-Мартенове методе, старо гвожђе.

За индустрију гвожђа, односно челика, од велике је потребе и манганова руда, да би се добиле легуре огледаласто гвожђе и фероманган. Главне су манганове руде, које овде долазе у обзир: пиролузит, хаусманит, манганит, манганоспат. Од ових се у природи највише налази пиролузит.

Као што се из описа главних гвоздених руда вида, руде се налазе у природи у разним степенима чистоће. Немогуце је, пак, да она буде потпуно чиста. Осим тога степен чистоле код лошијих врста руде може да буде већи, него код бољих врста, на пр. проценат гвожђа у лимониту може дабуде већи, него у хематиту и сл.

До кога процента чистоће руда се може да искориштава, није одређено. То зависи од многих околности; у првом реду од каквоће саме руде, т. ј. има ли у њој састојака, који је чине неподесном за искоришћавање, затим од транспортних могућности, нарочито од добаве горива за топљење. Ако се у близини руде налази и јевтин горевни материјал, онда се може да истапа и она руда, која има мањи проценат гвожђа. Ако ових услова нема, онда се и много боља руда не може да искоришћава. У том се случају руда, ако транспортни трошкови дозвољавају, носи даље, ако не, она остаје па макар имала и 10 и 20% гвожђа више него руда, којој је гориво обезбеђено. Каква красна налазишта гвожђа морају чекати на изградњу путева и жељезница, да би се могла експлоатисати. Под теренским тешкоћама осим непроходности земљишта треба разумети и дубине, на којој се гвожђе У земљи налази. Руда, која се налази на површини земље као на пр. у Брцбергу у Штајерској, условљава много лакше искоришћавање него она, за коју се морају копати велика окна, да би се до ње дошло.

Од велике важности за искоришћавање руде је и њен хемијски састав, т, ј. начин на који су за руду везани њени непотребни пратиоци, што је од првобитне важности на њену моћ редуковања, као м на могућност излучивања доброг метала. Од елемената,