Гвожђе

—- E =

којих може бити у руди, нарочиту важност има фосфор отуда, што он при топљењу сав прелази у гвожђе, које као-такво за извесне продукте није употребљиво, а извлачење фосфора, међутим, сколчано је са нарочитим издацима. Фосфор је потребан само у извесној малој количини за извесне врсте гвожђа. Сумпор је такође шкодљив, ако га у руди има више. Ако њега има и сувише, па макар било у руди гвожђа и до 70%, таква се руда не може да употреби. Гвожђе које садржи сумпора, прска кад се црвено усија, т. ј. не може се ковати, па је ради тога потребно сумпор извадити додавањем креча при топљењу у високим пећима, при чему сумпор прелази у згуру. Велики део сумпора излучи се предходном оксидацијом. (Пржењем и излагањем атмосферском утицају). Необично рђав друг гвозденој руди је арсен, који и у мањој количини чини руду потпуно неупотребљивом, јер се никојим начином до сада није успело раставити га од гвожђа. Ако га има мање, гвожђе прска на црвеном усијању, ако га има више, гвожђе прска и хладно. Тек у веома малој количини може да буде нешКОДЉИВ. Припремање руде, Гвоздена руда донешена из рудника ради топљења у високим пећима, ретко је толико чиста, да се може да употреби таква каква је. Махом је потребно да се она предходно за то припреми. Под припремањем треба у главном разумети две основне радње: физичку и хемијску. У физичку радњу спада у главноме прање руде, магнетно издвајање гвожђа од земљаних састојака код руда, код којих се то може, брикетирање, дробљење. У хемијску радњу, пак спада пржене руде и њено излагање атмосферском утицају (сунцу, киши, ветру, мразу.)

Ако гвоздена руда садржи у већој мери земљу и сличне неметалне и лепљиве састојке, онда се она мора да испира, те се на тај начин механички издвоје делови који садрже гвожђе. Махом се овој радњи подвргава руда трошнија и ситнија, Руда у већим груменима мора се предходно разбити, здробити. Прање руде врши се примитивним и машинским начином. Један од примитивних начина је и онај код нас на Власини, кога смо описали. Ипак се данас за то више употребљавају нагнута бетонирања корита. Машинско прање врши се бубњевима широким 17 мет., који се окрећу око своје хоризонталне осовине. Овакав бубањ учини 8—10 окретања у минуту и може за дан да испере до 30 м“ руде, уз утрошак 600 w* воде. Овим бубњева употребљавају се и сита, која се клате. (Као што се ветрењају жита),