Гвожђе

Би a

мен. 2.) Пламене пећи, у којима се руда пржи помоћу пламена, што са друге стране пећи куља и лиже преко руде.

После пржења руда се у гомилама или у базенима и под ведрим небом дуже времена излаже атмосферском утицају: сунцу, киши, ветру, а нарочито мразу. На овај начин се још више повећа њена моћ за редуковање. Тек овако припремљена, руда може да се топи у високим пећима.

Најпотребнији фактор данас за топљење руде је кокс. Количина кокса потребна за ову сврху зависи у првом реду од рудине способности за редуковање. Под редуковањем руда разуме се њена способност, да се под утицајем угљен-оксида или чврстог угљеника разлаже на своје саставне хемијске елементе, управо да се образовањем угљене киселине, односно угљен-оксида, издвоји гвожђе. Хемијским формулама изражена та се радња обавља овако:

Fe О = У Сто шке - 19160; Ре ОС О = Ее+С О или Ее/ О -Е (6 == ее (60):

У колико гвоздена руда за редуковање треба више угљеника, у толико се теже редукује и обратно, т.ј. у колико лакше подлеже утицају угљен-оксида, у толико се лакше редукује.

(0 редуковању и утицају осталих састојака руде на ову радњу, могло би бити опширније у књизи, која би имала једну ширу стручну намену. Али како је овом делу првенствено намена. да служи као практична основна књига делаоцима на пољу металуртгије гвожђа, и онима који гвожђе прерађују или њим тргују. којима се као прва ове врсте на нашем језику пружа, то ће изостати шире излагање о. хемијским радњама уопште, за које се предпоставља једно дубље познавање хемије.

Горива,

Топлота која је потребна за добијање гвожђа, добија се сагоревањем извесних горива. Горива, која се у металургији гвожђа употребљавају се: дрвени угаљ, камени угаљ, антрацити кокс. Сва ова горива садрже од горућих материја само угљеник и слободни, невезани водоник. Под слободним водоником разуме се она количина водоника, која се не може да веже за кисеоник. Везани водоник ће се тако држати, као да потребна количина кисеоника с њим чини воду. Овака вода зове се хемијска или хидратна, за разлику од ове обичне воде, што је имамо у атмосфери и која се зове хигроскопска. Везани водоник не само што не ствара топ-