Гвожђе

=— a ——

тек после њене примене у покретању ваљавица, дизалица и других машина у металургији гвожђа. Све до шесте десетине прошлога столећа остајало се на покушајима, док није Француз · Пишон 1853. г. конструисао пећ са електродама, чији је принцип задржан у главноме и данас.

те Испод два пара електрода, које улазе у горњи шири део пећи, а које радник по потреби у пећ увлачи и извлачи, налази се узани простор, у коме треба да се скупља растопљено гвожђе. Пећ је служила и за топљење руде (редуцирање) и за пречишћавање сировог гвожђа. Ширу техничку примену ова пећ у то доба није могла да има, јер добијању електрицитета нису још служиле машине, већ батерије.

Овај и још неки доцнији апарати могли су услед својих малих димензија да послуже само за специјалну сврху, више ради пречишћавање сировог гвожђа, него за топљење руде. Тек проналаском динамо-машине, која производи велику количину електричне струје, повећавају се и димензије електричних пећи за гвожђе. Ређају се разни модели са гвозденим или угљеним електродама, али још увек са малим практичним применама.

Тек 1898. г. успева Талијан Ернесто Стасано да конструише пећ, која је по своме обиму донекле одговарала високој угљеној пећи за топљење руда и од тог времена може озбиљније да се говори о добијању гвожђа електричним путем. Није никакво чудо што је за једног Талијана везан овако важан проналазак у металургији гвожђа, у којој је његова земља била далеко иза многих европских земаља. Сиромашна у угљу. Италија је гонила своје људе на проналажање других погона за покретање њене индустрије, Слика бр. 25. показује први модел Стасањовог изума, који је по свему сличан обичној високој пећи за угаљ, а кога је он доцније у многоме изменио. _ Првобитна замисао проналачева била је, да у оваквој пећи топи руду, пречишћава сирово гвожђе

Сл. 24. Пишонова електрична висока пећ