Гвожђе

= O) —-

и добија специјалне челике. Међутим она је могла практично да служи само за топљење руде. За редуцирање руде употребљаван је дрвени угаљ, антрацит или кокс, наравно у много мањој количини, јер угаљ овде служи само за редуцирање а не и за загревање. Ради одвајања згуре руда се, као и обично, мешала са кречњаком. Између трбуха пећи и збирнице улазиле су у пећ две електроде, између којих се руда топила. Што се реакције тиче, она је у главноме иста, као и у обичној високој пећи за угаљ.

| -6

У

7

А Сл. 25. Стасанова електрична висока пећ.

Од осталих проналазача и конструктора електричних пећи дао је Француз Арме (Нагтшеј модел, који је данас најраспрострањенији, па ће можда ускоро, уз извесна усавршавања, да потисне сваки други,

Данас једна модерна пећ овог типа за добијање једне тоне сировог гвожђа треба за редуковање руде око 350 Ко. кокса (место 1200 колико треба обично угљена пећ), уз утрошак 2300 киловата струје. Угљеник у њој не сагорева изнад збирнице као код обичних, угљених пећи, јер он врши само угљенисање и редуковање и то искључиво у збирници. Услед тога запремина збир-