Гвоздени колоси : локомотиве нашег доба : предавање одржано на Коларчевом Народном универзитету

10

од тридесетих година XIX до првих деденија XX века. Две битне карактеристике локомотивских машина су снага и браина, дЈкле могућност превлачења све тедсих возрва све ( већим Арзннама. И оне се повећавају невероватно брзим скоковима._ Само десет година после појаве „Ракете” дакле 1839 годнне, локомотиве.. у Енглеској постижу брзину од 95 км на час 1846 године 120 км на час а 1853 тодине 132 км на час. Најбржи воз у нашој земљн иде данас само'са 80 км на час. Млада, али пуна снаге и полета нндустрија новога света убрзо престиже своје учитеље америчке су локомотиве 1887

године у стању да развију брзину од 125 км/час л 1889 тоднне, у Француској, чувена локомотива „Крамптон” остварује са возом ( од 440 трна, ,брзину од 144 км/час.

Изгледа' невероватно на први поглед. да је ондашња за наше данашње појмове несавршена и незграпна машпна била у стању да нзврши овај подвиг. Али ни Ставенсонови савременнцн нису могли да дођу к себи од запрепашћења када је мала „Ракета” пролетела крај њнх брзнном од 16 метара, у секунди. А ;то ,је ипак била стварност.

У лаГпем се веку „борба за брзину” наставила несмањеном ■жестином:. 1907 године Американци са једном локомотнвом тнПа Атлантик постижу 172 км/час. А потом настаје затишје. Пажња и стремље-. ња градитеља уретсређују се на повећање вучне снле локомотива, на усавршавање њених делова, а нарочито- на повећавање економичностл њеног рада.

Не мењајућн битно прпнции свога рада, парна локомотива пролазн сада кроз нпз трансформација: лоред двоцилнндричних граде се тро-четвороцилин-