Гвоздени колоси : локомотиве нашег доба : предавање одржано на Коларчевом Народном универзитету

дринне локомотивске сарне машине, затим компаундмжиинс еа двојном експанзијом паре. Број моторних осовина повећава се такође, условљ.ен све већим димензијама котла. Појављују се ко.нструктивно сложеннји видовн парних локомотива Малетове и Гаратове локомотиве, локо?.. са парним Јурбинама и локомотиве са котловима високог цритискс. Парна локомотива постаје гвоздени колос. Њене димензнје су превазишле к најсмелија предвкђања првих граднтеља. Како би сићушна изгледала ~Ракета! ’ на гвозденим путевима нашег доба. Она б.и могда 'с■ а■;•! у лсжиште било којег Малетовог. дива. ‘

Већ прем.а врети .службе коју врши, локомотива данашњиде располаже и 'одговарајућим карактеристнкама; за вучу путничких и брзих возова локомотиве имају три или четири моторне осовине, мањих су снага, мање вучне силе али веће брзине. Таквим локомотивама су већ нре 1-5 година Французи постизали 174 км ,на час, Енглези 181 км на час, Американци 193 а Немци чак 196 км на час ћ то на пробним вожњама.

Максималне брзине са парним локомотивама, тачно и проверено регистроване, постигнуте су у Немачкој и Америци, 1936 и 1938 године.тде су локомотиве типа Балтик, са три везане осовине оствариле 200 км на час а у Енглеској, 1939 године, са локомотивом Малард типа Пацифик, чак ,и 202 км- на час.

Изгледа д\ прн данашњој орпапизадији сарбраћаја на шинама и материјалним и техничким условима под којим се он обавља, даље повећавање брзина нема смисла ни сврхе јер практично користи од тога нису ни нз далека онакве како би се то на првџ