Географско знање о Србији почетком 19. века : (са две карте у прилогу)

странству вемље скроз погрешне, а о њеном лицу исто тако. (То вреди и за тадашње па рорененије крајеве, Виз антију и Западну Европу, а у мање образованим земљама било је још горе. Један од најученијих српских историка Оредњега Века, Константин Филозоф, црпао је, као и сви његови учени другови, знање о земљи највише ив античких писаца, Светог Писма, и византинских хроничара. На основу тих студија писао је о Дунаву, да је „Фисонђ, закоже глаголотњ книг землембрсквше, иже Истрђ глаголетђ се и Газђ, и Истрђ и Доунављ от Тракб. И сђ от раа исходе и зашБдв ПОДБ ГЛлБбине семле вБ западђ исходит кђ Пеонљстви горђ, соуштев от сикелиискааго мора до Герман кБђ сЂверљномоу Океаноу и от тоудћ гредетв кђ вљестокоу и проливат се вБ аудинњскоуло поучиноу петими оустии, завБ ISCTb кб Чехомђ отђ сбвера и запада гредоуштија кБ востокоу, и раздфлеетђ Оугриго и напааетђ изредвнђишоуо CpbObкоуто страноу, та же Блегарв и Влахм проходе идетђ в5 поучиноу чернаго морла нарицаемааго“.)

После задњег кратког цвата српске науке и вештина У ХУ в, у који пада и рад Константина Филозофа, обавијала, је с турским ропством Српске Земље све гушћа тама незнања. Но знање Орба о њиховим земљама, по невољи, ширило се, јер су се Орби сами много сељакали, а и Турци су их много премештали. Најбоље су познавали српске и околне земље Орби ратници, уходе, калуђери и трговци. Зато су они и били цењени као ванредно разборите и смеле уходе Турске, и особита аустријски п папински архиви пуни су њихових непосредних или посредних извештаја о стању Турске и народа у њој. Те су српске вести биле потребне ради ковања планова о ратовима с Турцима, ради самих ратова, а и ради задовољења. љубопитљивости о далеким, дивљим, турским земљама, која је бивала све већа, што се више дизала образованост код западних народа. Због тога су и биле све те информације једностране — тицале су се највише путова, мостова, тврђава,

турског живота и начина ратовања, највише, дакле, онога што је ратнике занимало.

Осим Срба ретко је ко до ХУГв. и прекрштао турске земље да се с њима, упозна. Залутао би у њи који авантуриста, прошао би их који роб у бегству, а провукао би се кров њих и по који жарки мисионар Римске Курије, да састави о њима обично нетачну релацију и увелича своје жртве и заслуге, не би ли добио место епископа 11 рат из аде и. Сви су

2) Јазћ В. Константин Философ и његов Живот Стефана Лазаревића деспота српскога. Гласник, ХИ (1875), 252.