Географско знање о Србији почетком 19. века : (са две карте у прилогу)
Али то не значи, да су те карте добре. Добри људи су давали шта, су могли. Они су већ типизиране теографске карте Орбије и околиних земаља, с множином окамењених заблуда, могли оботатити само с по којим исправком детаља, што се једва. примећивало. Неке су одњих ванредно вешто цртане (и саме карте и фигуре око њих), представљају тадашња, цртачка и резачка ремек дела, али су тиме опасније, јер је њихов леп спољашњи чаглед могао лако збунити неупућене да под савршеном израдом замишљају и поуздане географске информације. А то би била илузија. Јер, и оне карте Орбије, и уопште целе југонсточне Европе, које су имале лепу уметничку вредност, нису Настале на основу савесних мерења и испитивања, него на основу површних и фрагментарних информација и снимања. на, брзу руку, те зато представљаху веома скроман напредак у ширењу географског знања о Србији. Ко год је од тадашњих стручњака и образованих путника имао прилике да контролира коју било карту југоисточних европских земаља у терену, одмах се уверавао да су те карте нетачне. И доиста, оне су биле пуне старинског баласта, (особито што се планина тиче), који се тврдоглаво- потезао кров географију ових слабо познатих земаља још од Старог Века.
II
Неприступачност аустријске географске грађе о Србији — Тежња. Русије да се информира о Српским Земљама — Испитивања Срба путника у Русији — Руски писмени квестионари о Српским Земљама пл одговори на њих црногорског владике Василија Петровића п бившег српског патријарха Василија Бркића — Научни интерес за теографију Орпских Земаља Јована Томке Саског — Његов Шумсшп уећиз еф поушта и Атлас Угарске с географијом Српских Земаља; — Атлас Саскога главни основ географског знања Јована Рајића — Рајићева Историја извор за твографска обавештења о Српским Земљама,
Највише најбољег материјала о теографији Србије имале су аустријске војничке власти, али тај није. био лако приступачан. До њега није могао нико стран доћи, а нарочито не Русија, која је дуго била Аустрији и савезник и супарник у ратовима с Турском и у решавању Источног Питања. Русија је била на муци за своје информације о Орпским Земљама. Њени извори за географско обавештење о крајевима, који су добивалш ва њу све већу политичку вредност, били су много мутнији него аустријски. Она је из велике даљине и заходним путем дознавала оно што је Аустрија могла добити из прве руке. И њу су Орби обавештавалш о својим несрећним и поробљеним земљама. Од пропасти српских држава бејаше