Географско знање о Србији почетком 19. века : (са две карте у прилогу)

ника, да пишу несносно дугачке извештаје о поверљивим ми“ сијама, овде је добро долазила, да, се теографско знање о Орбији шири. Ови аустријски чиновници, којима, је било поверено да, с границе Орбије или у њој проучавају земљу и народ, састављали бу извештаје, скице или карте, који су с вестима српских ухода полако гомилали код аустријских војних власти добар научни материјал за географско упознавање картирање Србије. Пошто су Орби полагали своје наде на ослобођење од Турака и на суседну велику хришћанску силу, то су увек својски излазили на сусрет аустријским извештачима, који су све чешће обилавили Орбију или с границе скупљали вести 0 њој. Тако се може лако разумети да су аустријске власти временом сабрале огромну хрпу географске трађе о Орбији, међу којом је, разуме се, било највише итинерара 6 брижљивим нотама, 0 квалитету путова, о удаљености места, о мостовима и ТД. све

) [2

о стварима које су војнике нарочито занимале. У јавност та грађа није продирала. Особито тајно држане су карте, којих је била велика множина; неке су међу њима биле за. оно доба ремек дела, али, добро вакључане, нису шириле ни знања 0 Орбији, нити су вршиле утицај на развој картографије.)

Та. је грађа непрестано расла, у ратним временима много брже. Ратови с Турском на српском земљишту изази“ вали су, управо, две врсте литературе 0 Орбији — једну стручну, научну и војничку, и другу, новинарску, која је, обично на листићима, улавила у најшире кругове читалаца да задовољи њихово љубопитство о далеким „турским“ земљама и непрестаним раловима у њима. Ове чешћи ратови Аустрије и Русије с Турском од почетка, "ХУШ в. и привремена, нешто дужа, аустријска окупација једног дела Србије од Пожаревачког до Београдског мира, (1718——1789) изазвали су силан интерес за Орпске Земље. Као печурке ницали су ли стићи о Србији, а јављали су сеи овбиљнији састави, особито описи и путописи, највише о важним путовима кроз Србију. па о Београду и Пожаревцу. Информације о Орбији пратиле су географске карте; сасвим као у модерној журналистици. Тако је испало, да је старија картографија, Орбије претежпо ратна. Велики део карата Орбије замишљен је као карте бојишта, Оне се од сличних модерних карата по томе разликују што су често ревали чувени мајстори, а не којекакве крпе.

12) Врло занимљив списак таквих карата саставио је Томашек приликом изложбе нг 1Х састанку немачких географа у Бечу: Тотазсћек М/., Kartographie der sidosteuropšischen Linder. Verhandlungen des neunten deutschen Geographentages zu Wien, 1891. 281— 7. Исп. Цвијић Ј., Девети скуп немачких географа, Говори и чланци, Ш (1923). 119—3'. Јако је важан и Палдусов списак карата, сличан Томашекову: Рагаиз, а. с, 51 58.