Географско знање о Србији почетком 19. века : (са две карте у прилогу)

сасвим непотпуна и нетачна, како се лепо види из кореспонденције што ју је тада водио цар Леополд 1 с маркграфом Лудвиком Баденским, главним парским војводом“) Али. бављење царских чета у Србији било је тада тако кратко, TI Србија. је била тако на врат на нос напуштена, да географија. није видела праве, велике користи од краткотрајне царске власти над Српским Земљама. Ипак је нешто остало — вилело се сасвим јасно, да су дотадашње карте о језгри Српских Земаља скров нетачне. Пробуђена, је научна географска сумња и распаљен је интерес за упознавање Орбије. И то је значило веома, много.

Цело даље проучавање Српских Земаља везано је за ратне догађаје. Србија је највише занимала велике државе као ратиште, јер су сасвим тачно слутиле да је у њој кључ за решавање Источног Питања, које се почело брже одмотавати од великог рата ва, ослобођење од Турака, који се привремено свршио Карловачким Миром 1699. године.

Од свих великих европских сила имала је најбољу прилику за географско проучавање Орбије Аустрија, која, је после талијанских напора око упознавања Балканског Полуострва, особито од доба Хуманизма и Ренесансе, учинила веома много за географско испитивање Српских Земаља. Она је била најближа, Србији и Босни. Делиле су је од њих, истина. велике реке, Сава и Дунав, али ју је с њима скопчавало исто становништво на. обадве речне обале. Због њега је она, добрим делом, осећала борбу с Турском као свој галоп а4'ефте, стално се спремала, за њу, и у здравим моментима, своје политике гледала је у источним пословима свој главни задатак. Пут на Исток водио ју је преко Србије. Београд је био глава моста који ју је требао пребацити преко силних планина, које су се замишљале као да. пресецају Балканско Полуострво у једном трдном ланцу, и скопчати са Солуном.) Аустрија није имала смелости да дуго и живо сања о освојењу Цариграда, али Coлун је држала међу својим чвршћим плановима, ради тога, се много и напрезала да се упозна с моравско-вардарском долином, с путем до Солуна; отуда и нарочити интерес за путове у Србији уопште, који је код аустријских картографа. много јачи него код других.) Иначе немила особина аустријских чинов-

9) Кбаег роп Diersburg Ph., Des Markgrafen Ludwig Wilhelm von Baden Feldzige wider die Turken, grosstentheils nach bis jetzt unbeniitzten Handschriften, |I (1842), Urkunden, 229—385.

19) Ивијић Ј., Основе за географију и геологију Македоније И Старе Србије, ( (1908), 15—58; Исти, Га Ретпзше Вакаптџе (1918) 1—7.

п) Ра!гацз, а. с. 7.