Географско знање о Србији почетком 19. века : (са две карте у прилогу)

о

Тако је на овој страни започето интензивно проучавање Орпских Земаља ради војничких и трговачких разлога, исто тако је било и на Северу. На Западу је рађено с много више научне спреме и истрајности, и вато с већим успехом. Прве тачније географске. представе о Српским Земљама уопште унесене су у талијанске обалне карте; Матковић је међу знаменитијим картографима ХУЈ в.нашао и једног Дубровчанина, Вићентија Димитрија, Волчића.“) Приморске карте су ограничене на обалу, али Талијани су израђивали и карте с великим делом загорја., јер су се због својих трговачких интереса (а и због верских и војничких) особито занимали за трансверзалне путове преко Балканског Полуострва. Тако су српске приморске земље са својим залеђем биле са сасвим друкчијом тачношћу географски приказане него унутрашње области. Тамо су у карте уношени оскудни подаци о Српским Земљама, расути по античким писцима, крсташким путним извештајима, и каснијим путописима. На основу тога није могао ни славни Лазије приказати с неком већом тачношћу онај део Орпских Земаља који је захватио на својим чувеним картама. Други су то могли још мање. Карте Српских Земаља, особито у атласима, споро су се одмицале од Птолемеја. Веома мало је на њима. потпуно поузданих дата. Извештаја је било мало, а мерења, су била немогућа. Тригонометријска мерења нису се ни иначе спровађала, а камо ли у Србији, мада их је још 1550. препоручивао с много разборитости Јоахим Ретски (КЋаticus).”) Србија је спадала међу најмање познате земље у · Европи. Картографија већег дела Српских Земаља у XVI mw ХУП веку више је историја географских заблуда 0 готово сасвим непознатим земљама него низ поузданих географских обавештења. Географима је било нешто познато српско приморје и загорје, јер су географске карте за обале целог Оредоземног Мора, биле прилично исправљене већ у ХУП в.) Мање су знали о појасевима земаља, уз Саву и Дунав, Мораву и Нишаву, а готово ништа, о осталим пределима. Тамо је само врло смела машта могла на основу недовољних информација, некако пунити злогласне беле пеге на картама, и пунила их је.

Знање о Орпским Земљама кренуло је нагло унапред тек за време великог хришћанског рата против Турака после друге опсаде Беча, 1683. год. Тада су људи од струке први пут пресепали српске крајеве и осим уобичајених путова и тако добивали јаснију географску представу о њима; ранија је била

6) Maftković P., Vicko Dimitrija Volčić, Dubrovčanin, kartograt XVI. vieka, Rad, CXXX (1507), 182—8.

7) Poaldus, a. c., 5.

8) Paldus, a. c., 4.