Географско знање о Србији почетком 19. века : (са две карте у прилогу)

4

полатан, јер су се политичари, војници и радознали путници на свом пролазу кроз Орбију више занимали за историју него за, географију. Највише су се чудили траговима раније високе културе у онда подивљалим крајевима. Ти су их више занимали од лица бедне земље, којом су пролазили, и заплашеног и утученог становништва, које се од турске обести било разбегло с путова, завукло у неприступачније крајеве, па се ретко и виђало. Било је. истина, и пролазника с географским и етнографским занимањима, али ти су били ретки. Обичнији и чешћи бејаху религиозни зелоти, заинтересовани ратници, а особито љубитељи куриозитета и антиквари, за које је цела Турска представљала одличан објекат за посматрање и проучавање. А ти нису могли много унапредити географско знање о Српским Земљама. То се одлично види већ из Матковићевих студија о Путовањима, а, исто тако и из Јиречекових расправа, особито оне о војничком друму од Београда на Солун и Цариград. 5) Није ни знање античких писаца, 0 Орпским Земљама. било богато, али је било научније и складније него многе и многе оскудне и фантастичне вести каснијих итинерара и путописа, који представљаху цело географско знање о језгри Орбије у Оредњем Веку и великом делу Новог. Вести о приморју биле су обилније п тачније.

Српске Земље имају две јасне чеоне стране, западну и северну. То се јако лепо види и по ширењу географског знања о њима. Прво су упознате западне покрајине Српских Земаља, с Јадранског Мора. Ни Византинци нису стекли прва. ошширнија знања о Србији с Истока, како би се очекивало, него са Запада, из Приморја, и после су и сви остали морепловски народи с те стране упознавали Србе. Копнене силе долазиле су опет са Србима највише у дотицај са Севера, и њихови путови, пријатељски и непријатељски, водили су их највише међу Србе моравско-вардарском долином. Византинску власт на источном јадранском приморју заменили су. после тешких криза, Млечани, који су у издржљивим напорима освојили и хрватско и српско приморје. На њих су пала и ранија византинска испитивања. јадранског приморја и загорја. Ради својих поморских интереса, особито ради сигурности пловљења расутом источном обалом Јадранског Мора, уносили су Млечани све што су утврдили и дознали о јадранском приморју и загорју у своје знамените обалне и остале карте.

5) Jireček C., Die Heerstrasse von Belgrad nach Constantinopel und Фе ВаЈКапраззе, 1877; Исши, Die Handelsstrassen und Bergwerke von Serbien und Bosnien wihrend des Mittelalters, Abhandlungen der Kon bohm. Ges. der Wiss. VI Folge, 10 Band. Classe f. Philos., Gesch. und РЋИ. % 2. 1879 ; прештампано 1916.