Географско знање о Србији почетком 19. века : (са две карте у прилогу)

10

Знање Руса о Српским Земљама- било је и после извештаја владике Василија Петровића као и раније — они су о њима знали веома мало. Зато су једва дочекали згодну прилику да ва време рата с Турском 1768—1774 год., који се водио и на мору, у близини Орпских Земаља, скупе што више грађе о српским областима, пошто су у то доба учинили сјајне наретке у географском упозвнавању свих земаља на Црном Мору и нарочито Влашке и Молдавске. Руси се обратише, сасвим добро, на бившег српског патријарха Василија Бркића, који се био с кнезом Долгоруким упутио 1770 год. из Трста у Ливорно адмиралу Орлову. Ту му је предложен дуг низ пштања, на која је требао да одговори у овим главама, где је предвиђено по неколико одељака у свакој: O српским MH уопште православним покрајинама у европској Турској, о начину владања у њима, о броју народа, о занимању, о полицији, O вери, о уређењу земље, о војним силама, 0 дисциплини, O исхрани, о морепловству, о особинама земље и о богаству, коју је требало завршити описом раскоша п увесељавања.“") Бркић је имао прилично ошштег образовања да је могао схватити важност и домашај постављених питања, а знао је — као калуђер, који је уздуж и унакрст прошао Српске Земље — пи њихову географију таман толико да је могао ив свог знања и калуђерског причања дати бар приличне одговоре. И он их је дао о свима покрајинама, осим оних о којима је и сам био необавештен ' „несвђдомљ“). Писао је, како каже „б9вћтљ моп“ о овим земљама: Македонија, Тесалија или Јанина, Епир, Албанија, Дарданија, Скендерија, Кнежевство Привренско, Кнежевство Скопско, Кнежевство Ђустендилско (ово четворо последње као четири кнежевства дарданска), Далмација или Херцеговина, Рама, Кнежевство херцеговачко, Кнежевство рашко, Босна, Србија или Београд некад названа Трибалија, Срем, Горња п доња Мизија; то је највећа Орбија, Душаново царство; Бркић је свестан те историјске величине, па је завршио овај одељак „До здђћ штписанје ш странахљ нашихљ бмвшен Державђ королевства Сербскагш“.'“) Додао је још одељке о Грчкој, о људском војничком материјалу на Балканском Полуострву, о муницији, о путовима и рекама, 0 морнарима, о броју и извежбаности војника и о њиховим управитељима. Патријарх је свршио свој знаменити ела-

борат у Ливорну 29 марта 1771 године. У њему је прва

7) Руварац И. Опис турских области и у њима хришћанских народа, а нарочито народа српскога, састављен год. 1771 српским патријархом Василијем Бркићем, Споменик, Х (1891), 43—66.

15) /bid, 60.