Географско знање о Србији почетком 19. века : (са две карте у прилогу)

11

ошширна географија Српских Земаља; географија. Србије је прилично сумарна, али није без занимљивости. Већ. по натписима глава лепо се види, како је патријарх био зависан од античке географије. Већи део натписа, је из ње, али садржина, је написана највише на основу аутопсије или аутентичних обавештења. У извештају има одличних опажања и врло добро приказаних партија, које нису заслужиле заборав, што је по њима пао. Али има и лоших вести, великих неистина, које, међутим, нису намерне, као код владике Василија Петровића. Онда, извештај патријархов пун је схематских понављања, како то обично бива код оваквих одговора на постављена, питања, о појединим покрајинама. Није патријарху било лако ни одговарати на питања војничке природе, али морао је, јер је знао да та, страна. његова. извештаја, највише занима, оне који су му ставили питања, а и њему је било стало до тога да са, својим одговорима изазове руску ратну акцију, која би довела, до ослобођења. Орпских Земаља. О тога гледишта је он желео, да се с његовим одговорима упозна што шира, руска јавност, али су се њима користиле само руске војничке власти и Орпска Карловачка, Митрополија, која је доспела до једног примерка, патријархова, одговора; објава штампом дошла, је после пуних сто двадесет година.

Војничке власти нерадо су објављивале теографску грађу, до које су тешко долазиле, а људи од науке, који би је радо публиковали, тешко су до ње долазили. Уосталом, географијом ради географије ретко се онда ко озбиљно бавио. Географија, је била само помоћна дисциплина, историје, па. су се зато, ради научних разлога, њоме највише (али ипак само узгред) бавили историци. Зато није никакво чудо што је и за теографију Српских Здемаља показао чист научни интерес прво један историк. То је био Јован Томка Саски. Он се био одлучио да напише историју српскога народа и писао је о својој намери 4 јулија 1728 год. врло занимљиво писмо митрополиту Мојсију Петровићу. Нема сумње да се он већ тада био одлучио да узме српску историју у Диканжу као основу за своје историјско разлагање. Тако је, за невољу, имао историјску подлогу на, којој је на основу страних извора могао изграђивати српску историју, ако би добио бар нешто и српских историјских извора. С историјским изворима је, дакле, бар некако био снабдевен, али за, географију Орпских демаља није имао ништа. Отога, није чудо што је међу својим жељама на прво место ставио ову: „Зато молим Стлепшаго господина да би заповЂдиј исписати 1акоже зђмле, градове, источнике, горе, ствари старее. Азђ сја бздем изљбрати и саставити, и на