Географско знање о Србији почетком 19. века : (са две карте у прилогу)

12

=

ред латинске поставити“.) Географији је наменио одлично место у својој историји, јер његов план, у почетку, овако изгледа: „Исторја царствја Сер'бске зђмле. Страна 4. Описанте сер'оске зЂмле шб6'држитђ, глав. !. ФОписанје старое сер бске зЂмле, глав. 2. Описанје сер'бске зђмле врфмена среднаги, глав. 3. Описанје сер'бске зЂђиле нинашнее“: теографија, је, дакле, добила прво место као природни увод историјском разлагању, које је Саски веома разборито распоредио. Но све је остало на плану. Жеља (аскога није се у овом облику остварила, него је он, много касније, доспео да објави место српске историје једну историју Јужних Словена, У којој је средњи трактат задржао из Диканжа а првимп трећи је сам написао“) Географски план задржао је, само што је три намераване географске главе раскинуо па их ставио као уводне пред три трактата своје књиге: »[, Сарш 1. Пе Шупсо eiusque Diuisione, sub Regibus Tiyriis et Imperatoribus MRomanis. II, Caput IL. De Dalmatiae in varias Prouincias diusione. sub Imperatoribus Constantinopolitanis. II, Caput I. De IHHyTico. čiusque Djuisione, sub Regibus Hungariae.«?) Србија је укратко описана међу далматинским покрајинама. Прегледи теографије јужнословенских земаља испали су јако мршави, јер Саски, без сумње, није ниоткуд добио географска обавештења каква је молио о Србији. Ту му није користило његово иначе веома лепо географско знање, које је показао у својим географским делима, која су била у Угарској много цењена и јако утицајна. 2)

Срби су знали за њих, како се види по многобројним примерцима, Саскијевих дела у старим српским библиотекама. али највише је имао утицаја на развој српске географије Атлас Угарске, што га је Саски израдио 1750—1751 год“) Он

19) Radojčić N, Wajićeva Hrvatska istorija, Rad, 222 (1920), 78—81. Руварац JJ}, Кореспонденција Јована Саског, ректора протестантске школе у Ђуру, с Мојсијем Петровићем, митрополитом Београдским, Годишњица, ХХХМ (1923), 102—103.

20) Szdszky J. 7. Caroli du Fresne Domini du Cange Illyricum vetus et novum, sive Historia regnorum Dalmatiae, Croatiae, Slavoniae, Bosniae, Serviae, atque Bulgariae,... Posonii, 1746.; nemo je u3amao rpod) Jocud) Кеглевић,

21) 1654. 13; 31—33 и 141—148. Србија: 32 и 147—148.

2) Szdszky J. 7., Introductio in orbis antiqui et hodierni Geographiam (1740); Conspectus introductionis in notitiam regni Hungariae geographicam, historicam et c. (1759); Introductio in Geographiam Hungariae (1751) et c.

23) Атлас Саскола је мала књига. На натписном листу је врло леп бакрорез, који показује Марију Терезију на престолу, опкољену фигурама, ваљда представницима њених народа. Од доле стоји: Кест. Нип-