Географско знање о Србији почетком 19. века : (са две карте у прилогу)

15

јићевој Историји. Тако је она, већ због тога, постала не само историјски, него п географски, магазин, мада је Рајић веома, мало знао о географији Орпских Земаља.7“) Једно је само било добро код њега — имао је најпотпуније вести о Српским демљама. Успоређене с нашим географским знањем, оне су бедне, али за. оно доба, оне су, већ због множине информација, значиле ипак неки напредак у географском знању о Србији. Савременици Cy их јако прецењивали, пошто су ученом Рајићу све веровали и нису могли ни помислити да би у његовој импозантној Историји могла бити множина нетачних географских тврдњи; странци су опет веровали Рајићу, јер су једва дочекали какве такве вести из географије Орпских Земаља. Ученик и пријатељ Рајићев, митрополит Отратимировић, брао се уверио да, је Рајићево географско знање о Срлским Земљама сасвим мало и слабо, па је тражио и нашао други извор за обавештења о драгим крајевима. Сабрао је у својој знаменитој библиотеци готово све дотадашње географске карте, где су биле и Орпске Земље, и покушао да то мртво и несигурно знање оживи и утврди усменим вестима. Карловци нису били никад без српских калуђера скитача, који су у њима гледали намесника Пећске Патријаршије. Ти су калуђери биле живе књиге о Орпским Земљама, особито разборитији међу њима, који су умели своје знање живо приказати, неки су од њих и описивали своја _„петна шаствја“ као што је чинио патријарх Арсеније ШП! Чарнојевић и Јеротије Рачанин,) Митрополит Отратимировић имао је уопште жив интерев за географију, па је с много напора проучавао нарочито Страбона, и географију Константина Порфирогенита. За Орпске Земље није се могао обраћати толико на књиге колико на, усмене изворе. Тако су настале његове знамените белешке из теотрафије Орпских Земаља, које сведоче о разборитости и свестраности његових географских и патриотских интереса: 1) „Грековосточнаго Православнагш Благочестиа Архтмандритв Монаствра Пиви (вљ Ерцеговинњу) и Проигуменљ Монастира Хилендара (вљ Горђ Аеонстђи), обоихљ обновителњ, и ревнителнђишји спомошникљ, два кратђ Гроба Господна Посвфтитељ Преподобнђиши курђ Арсенји, родомљ изљ Предбла Пиви, изљ села Крушева Племене РудБитбд и Гаговитња, слЂдукшцее Географическое пштписанје Провинши

29) Исп. Радојчић Н., а. с., Зборник радова посвећен Јовану Цвијићу, 480—481. :

80) Дневник патр. Ар. Чрнојевића о путовању у Јерусалим 1683. године. Изд. Ст. Новаковић, Гласник Срп. Учен. Друштва, XXXIII (1872), 184—190; Јерошшја Рачанина пут у Јерусалим 1704. год. Изд. Ст. Новаковић, Гласник Срп. Учен. Друштва, ХХХЛ (1871), 292—310.