Географско знање о Србији почетком 19. века : (са две карте у прилогу)

14

оваквих похвала Атласа Саскога Рајић је препун. особито у другом тому Историје.=). У своју Историју није могао преузети више од две карте из Саскога. Одабрао је карту Окитије, ради прадомовине Словена, и карту Паноније и Илирика, ради Срба и осталих Јужних Оловена.7) Карте је резао Захарија, Орфелин, који се на првој није потписао, него само на другој. Није се држао потпуно Саскога као Рајић. Израдио је карте боље него оне у Атласу Саскога, које нису по уметничкој вредности ни близу картама Орфелиновим. Рајић није био толико самосталан. Он се држао Саскога и тамо где га је сам могао контролирати и исправити: толико је било његово поштовање према писменим изворима. Срби су у Рајићевој Историји имали први пут прилику да у својој књизи виде карте земаља где су Орби некада живели и где су се стално населили. Карте су настале сарадњом ОСаскога, 3. Орфелина п Рајића. О њих су се урезивали већини Срба у памет прве представе о словенским и јужнословенским земљама,

III Рајићева географија Српских Земаља ппак је неки напредак према ранијем незнању о њима — Ко хоће да боље упозна Српске Земље

Мора се распитивати код оних који их бар делимично добро знају Налори митрополита Отратимировића око скупљања грађе за географију Српских Земаља имају мали успех — На ори Наполеонових војничких мисија за проучавање картирање Турске — Србија је углавном ван домашаја тих проучавања — Почеци руских настојања да опишу Орбију — Почетком ХЕХ в. било је географско знање о Орб ји сасвим недовољно.

Географијом Орпских Земаља бавили су се, испочетка, највише историци. Гроф Бранковић је у својим Хроникама. показао потпуно непознавање Орпских Земаља, које је исправљао и допуњавао у маргиналним нотама ув Хронике патријарх Арсеније ТУ Шажкабента.7") Но његовим белешкама, се није могао сваки користити, јер су Хронике остале тешко приступачан рукопис. Исто тако се није могло ширити знање о Орпским Земљама ни из Троношца, који их је веома добро познавао, јер ни он није био штампан.=“) Од штампаних књига било је највише географских обавештења о Српским Земљама у Ра-

>) а., 3, 5, 38, 86 ит. д.

2) Прва карта је у првом тому Историје између стр. 81 и 82, друга у другом између стр. 24 и 25.

# Радојчић Н., Однос између географије и српске историографије, Зборних радова посвећен Јовану Цвијићу, 1924, 478.

25) Гласник Срп. Учен. Друштва, У (1853), 17—112.