Географско знање о Србији почетком 19. века : (са две карте у прилогу)

19

Српских Земаља — Читав низ карата Орбије изазваних ратовима с Турском — Већина тих карата зависи од Ј. Х. Милера — Карте целе Орбије још су слабе, од појединих делова Србије пма приличних карата.

Аустријске војничке власти су веома тешко пуштале на јавност свој богати географски материјал о Србији. СОматрале су га тајном, и то за Аустрију веома важном и корисном, која јој је могла осигурати нарочити положај при решавању Источног Питања на Балканском Полуострву, за чим је Аустрија, много чезнула. Она, се сматрала због свог положаја и угарскохрватског државног права неком правном наследницом Турске у свима земљама на које је Угарска полагала право као на некадашње своје области. А то је био добар део Балканског Полуострва. За време великог рата за ослобођење после друге опсаде Беча, 1683 год. изгледало је једно време као да ће Хабсбурговци сјединити у својим рукама бар велике делове некадашњег западног и источног римског царства. Но баш у Србији ударила је парска сила, пред турским очајним налетом унатраг и Карловачки мир 1699 год. не само да Аустрији није донео делове Балканског Полуострва, него је још оставио Турској. поседа на левој савској и дунавској обали. Наравно, да је цели хришћански свет веровао, да је то само за кратко време.

Тада је Аустрија објавила први пут нешто више од своје географске грађе о Српским Земљама, јер их је сматрала, неко време као својим. Много одличних информација о Српским Земљама продрло је у јавност приликом уређивања, граница између Турске и њених противника после Карловачког Мира. Цели научни посао око географског утврђивања, границе био је од стране Аустрије поверен грофу А. Ф. Марсиљију, који је тада важио као најбољи познавалац Турске, као савестан научењак и добар војник; 0 својој последњој способности Марсиљи је своје пријатеље брзо разочарао; није био ни онакав познавалац Турске, како се веровало; али научењак је био заиста веома широке и разборите радозналости и веома лепе савесности. Марсиљи је био веома, срећне руке, када је изабрао за свога главног научног помагача Јована Христифора Милера, (16783—1721), који се временом развио у одличног картографа. Милер је ступио у службу под Марсиљијем 1696 год. и показао је своје високе способности у снимачком раду приликом савесног проучавања, ударања границе између Аустрије и Турске после Карловачког Мира 1699 год.; Марсиљи га је за његов савесни и одлични рад обасуо високом и искреном хвалом. Милер је тај одлични научни материјал обрадио као карту границе по Карловачком Миру на четрдесет листи и предао је

2%