Географско знање о Србији почетком 19. века : (са две карте у прилогу)

принцу Евгену Савојском, који је имао највише заслуга за победе после којих је склопљен Карловачки Мир.=) Врло вредан и амбициозан, сматрао је Милер свој велики рад само као почетак великог дела које је намеравао израдити као огроман Атлас свих аустријских и угарских земаља. Пошто је Угарска била, картографски слабије обрађена и пошто је знање о њој почивало још на знаменитим Лазиусовим картама, које су рађене између 1545 и 1568 год. то је Милер снимио прво Утарску с њеним најближим околним земљама. Карта је била прилично брао готова: „Ало а о Котапог. Imperatori Јоsepho |. Hungariae Regi invictissimo mappam hanc Regni Hungariae propitiis elementis fertilissimi cum adjacentibus regmis ct provinciis nova et accuratiori forma ex optimis schedis сојlectam D. D. D. ejusdem S. Majestatis Camera Regia Hungarica А. С. 1709. орета Ј. С. Ма ем. 5. С. М. Шеећ. Ј. А. Р!ене] еј С. Епее тесћћ зешр." Израђена. је на четири листа (1: 550.000) и има, што се мерења тиче, минималне погрешке. После Лазиуса чини ова карта епоху у картографији Угарске. За нас је она. веома, важна, јер обухвата и Србију, која, међутим, није тако добро испала као Угарска, и аустријске војне власти нису могле поставити војску у Србији 1718 год. према Милеровој карти.““) Он није крив што му је Србија тако слабо испала,=) Тамо није могао доспети са својим веома усавршеним алпаратима, ва. мерење, па. је премерити и снимити, него је био упућен бамо на туђе изворе и мали део својих опажања на граници. Своје картографске способности је Милер најбоље доказао сво-

1) TauaH OnHC.OBe Милерове карте написао је Палдус: Огепхкагје дез Камолупхег РЕмедепз 1699: Рајацо, а. с. 29—46.

42) Ра!дих, а. с., 59 и 69.

13) Милерова карта Угарске, и с њом и Србије, продрла је у најширу јавност преко Хоманова Атласа: „АЏаз Моуиз Теггагшт Ота Imperia Regna et Stats exactis Tabulis Geographice demonstrans, Opera Јоапта5 Варизгаг Нотапт...“ На натпису карте Угарске стоји; „Кеот Нилgariae Tabula Generalis ex Archetypo M//eriano S. C. M. Capit. et Ing. desumpta et in hanc formam contracta Viis Vervdariis aucta, Novissimaeque Pacis Passarovice sis Confiniis illusfrata a Jo. Bapf. Homanno Sac. Caes. Mai. Geographo Norim bergae“. Kapra je Ha jyry TaKO nomceueHa да је једва обухватила Србију у 'раницама Пожаревачког мира. У једном новијем издању Хоманова Атласа (1774) има цела Србија на карти: „Сапе а' Нопgrie en general contenant selon la D visio ı ancienne & methodique la Hongrie en particulier la Croatie, la Dalmatie, la Bosnie, la Servie, la Boulgarie, la Principaute de TransvIvanie, les. Despotats de Walachie & de Moldav, le tout dressć sur le pied de |' ancienne et de la nouvelle Geographie par Mons. J. M. Hasius, Profess. des Mathemat“. M MunepoBa kapTa Vrapcke и ове, које су по њој рађене, цртане су модерније него раније, али још нису чисте географске карте, него има у њима елемената и слика крајева; у исто време су карте и пејсажи.