Географско знање о Србији почетком 19. века : (са две карте у прилогу)

21

јим одличним картама Чешке и Моравске. У припремним радовима око снимања, Шлеске стигла га је смрт.

Много дуже од Милера чекао је на издање резултата војих многоврсних научних истраживања, на, средњем и доњем Дунаву његов патрон, гроф А. Ф. Марсиљи. Милерови радови су имали велику практичну вредност. Зато је за њих било лако наћи трошка око издавања. Марсиљијеви, међутим, радови имали су само делом практичне важности, а иначе су били плодови његових господских и чисто научењачких пасија. Онда, Марсиљи. их је хтео издати у што отменијој форми. Тако се закаснило објављивање његових научних резултата, али је то било надокнађено раскошношћу и истанчаном укусношћу којом је Марсиљијево главно дело издано као једна од најлепших књижевних публикација: „Матајоћ А]. Кетд. Соте, Палnubius Pannonico — Mysicus, Observationibus geographicis. astronomicis. hydrographicis. historicis phisicis perlustratus Et in sex Tomos digestus, —--VI, Hagae Gomitum & Amstelodami, 1726.” OBo сјајно дело пуно је одличног научног материјала, добрих опажања и оштроумних закључака. О њим почиње, у мало већој мери, објављивање и научне географске грађе о балканским земљама, која се била накупила у архивима аустријских војничких власти; научни карактер Марсиљијева, рада, олакшао је објављивање љубоморно чуване грађе.

За географске и историјксе информације, о којима се овде ради, најанаменитији су први и други том Марсиљијева дела; први се том бави географијом, астрономијом и хидрографијом, а други описује старине на дунавским обалама, 060бито војничке. У првом тому на првој табли ток Дунава је тако приказан, да не изазива баш најлешше наде о тачности теографског приказивања; Марсиљи је нарочито наглашавао да се занима, за део дунавског тока од Беча, до ушћа Јантре. На другој табли, која већ оставља много бољи утисак, приказан је тај део дунавског тока; размер је петнаест миља на један град. Напртан је само речни ток с уским рубом обале, на којој је брдовит терен представљен перспективичним брежуљцима, На даљим картама, у секцијама, приказани су делови дунавског тока, веома детаљно. За нас је од интереса, већ четврта секцијалшеста карта, где су онда наши Вац и Сентанреја, а оне за њом су све занимљивије. На, секцији једанаестој, карти три-

наестој, унесени су Петроварадин, Карловци и Сланкамен, в делом границе ударене Карловачким Миром између Аустрије и Турске. Београд, 6 Гроцком, Омедеревом и Костолцем, унесен је у дванаесту секцију, карту четрнаесту, која је врло лепо

зрађена. Још лепша, је идућа секција, тринаеста, карта пет-

o